Prvi put je dovoljno biti pola sata na suncu da bi se javila ova reakcija, poput alergije na sunce. Ona je sve češća i ima je skoro svaka četvrta osoba, pokazuju izveštaji Svetske zdravstvene organizacije. Ona predstavlja jednu imunološku reakciju na UV zrake gde se dešava takozvana inflamacija, odnosno upalni procesi u organizmu, kaže dr Predrag Poleksić, specijalista dermatovenerologije iz Beograda u razgovoru za Puls Juga.
-Alergije su za mnoge uobičajena bolest ili reakcija, cele godine.Koliko često se javlja alergija na sunce i šta je ona zapravo?
Alergije jesu uobičajena bolest i sve su češće, svaka druga osoba u današnje vreme, po izveštaju Svetske zdravstvene organizacije ima neku vrstu alergije i ima ih cele godine. Alergija na sunce je takođe sve češća i nju ima skoro svaka četvrta osoba. Ona predstavlja jednu imunološku reakciju na UV zrake gde se dešava takozvana inflamacija, upalni procesi u organizmu. Pod dejstvom UV zraka, oslobađa se histamin, dolazi do edema, najčešće do crvenila, praćeno svrabom, nelagodnošću, zatezanjem kože i to je prilično uzbunjujuće za pacijenta.
–Koji su simptomi i da li se razlikuju od opekotina?
Simptomi se razlikuju od opekotina, koja je eritem, onako difuzno crvenilo, praćena bolom i nelagodnošću, a alergija svrabom i dešavaju se takozvane papule, izbočine, kao komarac kada ujede i mogu biti ispunjene seroznom tečnošću, zatim prisutan je osećaj zatezanja i može se proširiti čak i na one delove kože
koji nisu bili direktno pod sunčevim zracima, ali uglavnom to prati jak svrab sa subjektvnim osećajem nelagodnosti.
-Koliko dugo treba biti na suncu i da li bez zaštite, da bi nastala alergijska reakcija?
Prvi put je dovoljno biti na suncu do nekih pola sata da bi se javila alergija na sunce, a posle toga ta ekspozicija je mnogo kraća i može biti bukvalno do desetak minuta, jer već postoje pre formirana antitela u krvi pacijenta koja jednostavno shvataju to kao jednu vrstu uzbune i ćelije i krvni sudovi postaju porozni pod dejstvom, tu su i interleukini, leukotrijeni, zatim histamin kao najvažniji medijator zapaljenja i svraba, citokini, da ih ne zaboravimo, prostaglandini, tako da tu su razno razni medijatori koji luče i T limfocite i B limfocite i to je jedna sveopšta imunološka reakcija, faktički su to te alergije na sunce.
-Da li je alergija na sunce nasledna, poput ekcema?
Alergije na sunce se sada najčešće javljaju posle 25 godine života i u tom nekom period između davdesete i četrdesete godine najčešće, ovo što sam istraživao. I dalje se ne zna zašto i dalje se vrše ispitivanja. Jednostavno postoji predispozicija, da je nasledno nije, ali predispozicija postoji za osobe koje su svelte puti, riđi, plavi, plavih, zelenih očiju, znači svetlije puti, kada su oba roditelja takva, onda je mnogo češće i neko ko je češće ranije goreo na suncu i ne dobije boju ima i veće šanse da razvije alergiju na sunce.
-Ima li „spoljnih“ uzročnika“, kao što su neki lekovi, naprimer?
Pojedini preparati pojačavaju ili indukuju alergiju na sunce. Ona se kod nas dermatologa zove polimorfna svetlosna erupcija PLE i ona može biti od najblažih simptoma malog crvenila i svraba kao ujed insekata, do otoka tkiva, ušiju, nosa, očiju , kao prava alergijska reakcija, groznica, povišena temperature, jeza, drhtavica i tako. Pojedini lekovi mogu da indukuju, to su tetraciklini, dovicin, retinoidi, recimo roakutan koji se daje deci koja imaju akne, zatim tu su barbiturate, baktrim kao lek , neki beta bokatori.
Treba napomenuti da postoji fito foto dermatitis, to je isto jedna vrsta alergije na sunce , ali povezana u kontaktu sa biljkama, kada neko šeta kroz park, šumu, ima kontakt s biljkama, ako ga lišće ili cveće dotakne po koži, oni luče izvesne hemikalije i u kontaktu te hemikalije koje se nalaze na koži, plus UV zraci od sunca dolazi do te hemijske rekacije i nastaje fito foto dermatitis i to je nešto između alergije i opekotina, jedno hibridno stanje, koje nastaje zato što ti proizvodii biljaka u kontaktu sa suncem na koži dovode do eruptivnih stanja koja su za lečenje.
-Kada smo u fazi bolesti, sta podrazumeva lečenje?
Lečenje kao prvo podrazumeva pripremu za letnji period. Postoje UV lampe koje mogu da vrate pigment kod vitiliga, ima ih u Gradskom zavodu za kožne bolesti u Džordža Vašingtona u Beogradu, one mogu da pomognu koži da se pripremi za letnji period. Ne trebaju beta karoteni koji pojačavaju dejstvo UV zraka na kožu. Treba se skloniti od sunca za nekog kome ništa ne pomaže, biti u hladu, izbegavati, najače sunce od 10 do 17 sati. Postoji sada specijalizovana garderoda majice sa UV filterima u Decathlonu, konkretno, osobe ne moraju da se mažu.
Lečenje takođe podrazumeva korišćenje antihistaminika, čak i preventivno, ima ih dosta, zatim korišćenje Galitifen sirupa to je ketotifen , inhibitor oslobađanja histamina iz mastocita, on deluje takođe preventivno, ali malo uspavljuje i u terapiji je za teže slučajeve, tu su i tablete kortikosteroida , medrol i flazak, to je najjača vrsta terapije jedna od jačih terapija diprofos inekcijama , koje se preporučuju zdravim osobama koje nemaju dijabetes i povišen pritisak. Postoje i Ciklosporini, koji se retko koriste, zatim antimetaboliti, citostatici koji se daju, često je to na zapadu, pogotovu u skandinaviji, pacijentima gde ništa nije pomoglo ni antihistaminici , ni kortikosteroidi i onda se daju ti citostatici da se obuzda imuni sistem da se ne bi desila takva imunološka reakcija.
-Kreme sa zaštitnim faktorom, da li štite, pravilna upotreba?
Kreme sa zaštitnim faktorom pomažu, to su mineralni cink oksid i titanijum dioksid , oni odbijaju UV zrake i postoji hemijski SPF faktori koji UV zrake pretvaraju u toplotu. Generalno se kod alergija na sunce preporučuje više ti mineralni zato što odmah odbijaju te UV zrake, kao jedan oklop prave na koži i jednostavno ne dozvoljavaju da se ti UV zraci prodru u kožu tako da su po mom mišljenju mnogo bolji kod osoba koje imaju alergiju na sunce. Znači tu su glavni sastojci cink oksid i titanijum dioksid, samo da se pazi da nisu u nano partikulama da ne bi prodrli u krvotok i mogu napraviti onda sistemski problem. Najčešće ovi za bebe su generalno, najbolji.
Nema potrebe koristiti SPF stalno, jer se koža navikava. Kada nema sunca, nema potrebe koristiti ih, zimi recimo, koja je svrha? SPF je tu da spreči da koža ne pocrveni, da se ne jave opekotine, a kada nema sunca, nema potrebe da se maže, to je mantra famaceutske industrije, koji forsira taj SPF, kod svih uzrasta i polova i svih godišnjih doba, jednostavno nisam pristalica toga.
Ključno je preventivno delovati. Kada dođe do alergijske reakcije, pacijenti mogu i sami da deluju, mogu da uzimaju i do 4 antihistaminika dnevno, a ako to ne pomaže, obratiti se doktoru, koji će dati kortikosteroide, nije ni to smak sveta, jer pomaže i smiruje upalnu reakciju. Izbegavati zelenilo, lekove poput retionoida, beta karoten rokutan, retinol retinoin, antibiotice kao što su baktrim, dovicin, tetraciklini, ciprocinal, takođe, razni barbiturati u kombinaciji sa suncem mogu biti opasni. Takođe izbegavati hemijske pilinge leti i koristiti dovoljno tečnosti,biti u hladu jer nažalost u porastu su tumori kože, ja se baš time bavim, tako da znam o čemu pričam.
Dr Predrag Poleksić je specijalista dermatovenerologije u Beogradu.
Ima višegodišnje iskustvo u radu u privatnoj i državnoj praksi.
Proveo je godinu dana u Švedskoj na usavršavanju.
Specijalnosti dr Poleksića su: dermatovenerologija, dermatoonkologija i dermatohirurgija.
Dr Predrag Poleksić ima veliko iskustvo u dijagnostici i lečenju: kožnih tumora, dermaskopiji, lečenju akni, psorijaze, rozacee, opadanja kose – alopecije, lečenju oboljenja noktiju, polnih bolesti.
