Odnos sa majkom je prvi obrazac odnosa koji upoznajemo. On nas ne uči samo šta je ljubav već i šta zaslužujemo, koliko smemo da tražimo, koliko možemo da budemo, a da i dalje budemo voljeni. U tom najranijem prostoru povezivanja formira se i naša slika o tome da li smo dovoljno vredni da dobijemo, da zadržimo, da imamo. Zato nije iznenađenje kada psihoterapeuti i istraživači iznova ukazuju na to koliko taj primarni odnos ostavlja dubok trag u tome kako kasnije percipiramo obilje, uspeh i sigurnost.
Ako si odrasla uz poruku da moraš da budeš dobra da bi bila voljena, možda si naučila da i život funkcioniše po tom principu
Trudiš se da budeš neproblematična, da ne tražiš previše, da ne zauzimaš prostor. U takvom sistemu, obilje nije nešto što dolazi spontano, već nešto što moraš da zaslužiš. A zasluge se nikad ne završe. Osećaš da moraš još malo da se potrudiš, još da se dokažeš, još da se smanjiš kako bi jednog dana konačno došla do toga da „zaslužiš više„.
Mnoge žene i muškarci, nose u sebi nevidljivu zabranu na rast
Ne zato što ne žele da uspeju, već zato što im je u podsvesti usađeno da će tim uspehom izdati nekoga. Često, majku. Ako je majka bila nesrećna, potisnuta, nezadovoljna svojim životom, dete često razvije lojalnost prema njenoj tuzi. I kad odraste, svaki iskorak ka slobodi ili uspehu budi osećaj krivice. Kao da se pitaš: da li smem da budem srećna ako ona nije bila? Da li smem da imam više?
Još jedna zamka odnosa sa majkom jeste internalizovani osećaj da nisi dovoljna
Ako nisi dobijala emocionalnu potvrdu, tvoje unutrašnje dete danas možda i dalje veruje da mora da bude bolje, tiše, vrednije, da bi bilo voljeno. I onda svaki put kada život krene da ti daje, ti nesvesno zatvoriš vrata. Odbiješ ponudu, odugovlačiš s projektom, umanjiš svoj glas. Jer veruješ da to što ti dolazi nije za tebe, već za neku drugu, bolju verziju tebe koja još ne postoji.
Obilje nije samo novac ili materijalno, već stanje unutrašnje dozvole da imaš, da primiš, da se ne stidiš svojih snova
Ali ako si odrasla u kući u kojoj je bilo previše kontrole, osude ili kritike, možda nikada nisi naučila da dozvoliš sebi više. Umesto toga, razviješ samocenzuru. Kažeš sebi da ti ne treba. Da si skromna. Da je dosta. Ali unutra, osećaš glad. Ne za stvarima, već za dozvolom da postojiš u punoj veličini.
Važno je razumeti da ovo nije priča o krivici majke, već o strukturi odnosa
Majke najčešće daju ono što su i same dobile. I zato proces isceljenja ne ide kroz optuživanje, već kroz prepoznavanje. Kada shvatiš koji obrasci više ne služe tvojoj slobodi, možeš početi da ih menjaš. Da stvaraš nova značenja i nove unutrašnje dozvole. Da prestaneš da budeš lojalna tuđem nedostatku i počneš da budeš lojalna svom potencijalu. Jer tvoja autentičnost nije pretnja. Tvoja sloboda nije izdaja. I tvoja veličina ne znači da si manje voljena. Naprotiv, ona je poziv životu da ti konačno odgovori.
Autor: Vanja Košutić, klinički psiholog i diplomirani matematičar
