Veliki broj građana Srbije koristi lekove za smirenje,odnosno sedative. To pokazuju i podaci Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, da više od dvadeset procenata odraslog stanovništva tokom jedne godine koristi neki sedativ.Informacije koje se poslednjih dana pojavljuju u javnosti govore i o velikoj upotrebi antidepresiva na ovim prostorima. Stručnjaci ukazuju da je sličan trend i u drugim zemljama u našem okruženju. Lekovi o kojima je reč vezuju se uglavnom za tugu i depresiju. O tome šta su tuga i depresija razgovarali smo sa poznatom leskovačkom stručnjakinjom iz oblasti psihijatrije doktorkom Tatjanom Jovanović.
Mnogi ljudi kažu da su tužni , čak i depresivni. Da li su pojmovi tuge i depresije slični, odnosno različiti?
-Sa pojavom interneta, u prilici smo da dobijamo veliki broj informacija ovim putem. U naš vokabular, odomaćuju se stručni izrazi, koje često pogrešno poistovećujemo ili im pripisujemo pogrešna značenja. Ovako usvojene pojmove rado koristimo u svakodnevnom govoru, što može biti izvor nesporazuma, posebno prilikom posete lekaru. Tako je i sa tugom i depresijom. Eksperti koji se bave mentalnim zdravljem, tugu opisuju kao sasvim očekivani doživljaj, a kome prethodi stvarni ili simbolični emocionalni gubitak, te je kao takva, potpuno ,,normalan,, emocionalni kvalitet i svi smo je doživeli u nekom trenutku svog života. Ona ne zahteva lečenje, već je dovoljna podrška od strane bliskog okruženja. Za razliku od nje, depresija jeste mentalni poremećaj, gde tuga i gubitak raspoloženja predstavljaju okosnicu kliničke slike, na koju se nadovezuje čitav niz drugih psihičkih tegoba, što je uvod u našu smanjenu funkcionalnosti ili potpunu disfunkciju, što znači da nismo u prilici da odgovorimo svakodnevnim dnevnim obavezama kako na ličnom tako i na profesionalnom i socijalnom planu.
Čime je izazvana tuga ?
-Preplavljenost tugom je očekivani odgovor čoveka, nakon značajnog emocionalnog gubitka koji može biti suštinski ili simboličan. U prvom slučaju radi se o smrti emocionalno bliske osobe. Fizički prekid sa osobom sa kojom smo snažno emocionalno povezani, usled njene smrti, jeste stres koji se visoko kotira na listi stresora, a psihodinamska ravnoteža koja je na ovaj način poremećena, uvod je u snažnu stresogenu reakciju koja pod izvesnim okolnostima, može da eskalira u depresivni poremećaj. Ponašajne manifestacije nakon ovakvog gubitka, predstavljaju pražnjenje tj. katarzu, krećući se u širokom dijapazonu – od plača, do nastupa besa, hostilnosti, ogorčenosti. Pojedina kulturološka i tradicionalna shvatanja društvenih zajednica, koja su prisutna i u našoj populaciji i koja su utemeljena na osnovu iskustva, kroz razne narodne običaje, posete humci preminule osobe, davanju parastosa, jesu u funkciji očuvanja mentalnog zdravlja. Tuga može nastupititi i kod simboličnih emocionalnih gubitaka poput raskida sa voljenom osobom, razvoda braka, preseljenja, prekida prijateljstva i sličnih situacija.
Koji su to simptomi koji karakterišu depresivni poremećaj?
-Kod depresivnog poremećaja, tuga i gubitak raspoloženja jesu najvažniji simptomi, oko kojih se ređa čitav niz drugih simptoma koji kompletiraju kliničku sliku, poput gubitka volje, osamljivanja, psihičke i motorne usporenosti, negativne anticipacije budućnosti, depresivnih misli koje mogu imati zdravstveni, materijalni, socijalni karakter, poremećaja ishrane – pojačanog ili smanjenog apetita, poremećaj spavanja, preplavljenost strahovima. Postoje brojni varijeteti depresivnih poremećaja, ali je zajednički imenitelj svih, da simptomi moraju trajati duže od dve nedelje. Svaki depresivni poremećaj, što tvrdim na osnovu svog tridesetogodišnjeg iskustva, treba da bude tretiran od strane lekara. Primena medikamentozne terapije, posebno na početku lečenja je poželjna, a u kasnijim fazama lečenja kada dođe do delimičnog oporavka, indikovano je primeniti kognitivnu terapiju, čime preveniramo buduće depresivne epizode, obzirom da se depresija često vraća tokom života.
Kako se oseća depresivan čovek ?
-Doživlja bespomoćnosti i beznadežnosti, preplavljenost strahovima i tužnim mislima, sve ovo je turobno iskustvo kroz koje depresivan čovek u težim oblicima bolesti prolazi, što može biti uvod u suicidalna razmišljanja i njihovu realizaciju, što je najgori i neželjeni ishod ovog poremećaja.
Mr sci med. dr Tatjana Jovanović, subspecijalista je sudske psihijatrije i psihijatar Opšte bolnice u Leskovcu.Funkciju načelnice Službe psihijatrije Opšte bolnice u Leskovcu obavljala je dugi niz godina. Bila je profesor psihijatrije u Medicinskoj školi u Leskovcu,član je predsedništva Udruženja psihijatara Srbije.Autor je brojnih stručnih sastanaka i simpozijuma iz oblasti psihijatrije, akreditovanih od strane Stručnog saveta LK.
