Marija Rajković, rođena Naumović, iz čuvene leskovačke porodice, udata za kazandžiju Trajka Rajkovića, majka petoro dece. Žena koja je imala visprenost, znanje, neke muške osobine, volela je da puši duvan i ispija kafe. Visoka, snažna, svirala duduk, pucala iz pištolja. Dovoljno hrabra, da je i pored brojnih neprijatelja u vreme Prvog svetskog rata imala posredničku ulogu pri dobavljanju pošte leskovačkim porodicama čiji su muškarci bili daleko na Solunskom frontu. Ovako nekako opisuje se ova čuvena žena na početku intervjua koji je dala „Leskovačkom glasniku“ i uredniku Sretenu Diniću daleke 1930. godine.
Porodica Muške Marije, Naumović, dala je mnoge znamenite ličnosti
„Iz ove čuvene leskovačke porodice, pored Marije, za istoriju ne samo ovog kraja već i za nacionalnu, ostao je upamćen i njen rođeni brat general Jovan Naumović, heroj ratova za oslobođenje i ujedinjenje, koji je umro 1945.godine. Ona je i sestra čuvenog advokata i sudije Todora Naumovića i bliska rođaka srpskog akademika Aleksandra Mladenovića“, kaže Vladimir Petković, kustos istoričar Narodnog muzeja u Leskovcu.
Marija Rajković, „Muška Marija“ dala je značajan doprinos istoriji našeg naroda
„Marija je imala izuzetnu fizičku i mentalnu snagu. Svojom snalažljivošću bila je jedina veza između ratnika koji su bili dalkeo od svojih domova i porodica koje su ostale u Leskovcu. Nakon okupacije Kraljevine Srbije, 1915.godine, zemlja je bila podeljena između dva okupatora, Austrougarske i Bugarske. „Muška Marija“ je zapamtila bugarska zlodela, ali i nekoliko ljudi koji su joj pomogli zbog njenog znanja bugarskog jezika. Ovde je neko vreme bila i austrougarska vojska, a zbog njenog znanja i nemačkog ili švapskog jezika, to joj je pomoglo da bude jedina spona i osoba koja je davala informacije čuvenim leskovačkim porodicama koje su brinule o sudbini svojih vojnika na Solunskom frontu“, navodi Petković.
Poštu, pisma i informacije prenosila na razne načine
„Ono što je Marija svedočila u čuvenom razgovoru za Leskovački glasnik, pisma ratnika prenosila je preko džakova s pasuljem ili sličnom robom iz Prokuplja gde je bilo sedište Crvenog krsta, već je ona mnoge informacije pamtila. U toj priči, ona kaže da se njena kuća u jednom trenutku pretvorila u „mehanu“ , zbog znatiželjnih ljudi, majki ratnika koji su dolazili i pitali je. Sve to je uslovilo da ona bude pod prismotrom bugarskih službi. Nekoliko puta su njoj bugari ozbiljno pretili, jer su sumnjali na nešto. Naročito nakon 1917.godine, kada je izbio Toplički ustanak jedini u velikom ratu i to u blizini Leksovca u selu Obiliću. Zbog znanja jezika dugo je odolevala svim poterama, ali i zbog ličnih poznanstava, kako sa nemcima, tako i sa bugarima“.
Poslednjih devet meseci rata „Muška Marija“ provela je u zarobljeništvu
„Kako je Marija opisivala, došli su naoružani bugarski vojnici i internirali su je u Pirot. Tamo je provela poslednje mesece rata i već sa povratkom srpske vojske, probijanjem Solunskog fronta u mesecima oslobođenja Marija se vratila u Leskovac. Nakon povratka bila je aktivna u horu “Branko“, ali i na emnacipaciji žena“, podseća Petković.
Uvek u crnini zbog smrti sina Petra interniranog od bugarskih okupatora. Umrla je 1938.godine, a o njenoj smrti beleži i tada ugledni „Leskovački glasnik“ koji podseća na njeno delo i izuzetnu hrabrost. Narodni muzej u Leskovcu čuva neke lične stvari „Muške Marije“, koje će javnosti biti predstavljene na postavci koja će biti deo izložbe koju ova ustanova priprema za 2027.godinu.
Izvor: Televizija Leskovac
