Sredinom marta meseca od 2010. godine obeležava se Svetski dan bubrega u preko sto zemalja sveta, na inicijativu internacionalnog Udruženja nefrologa. O tome koliko je značajno na taj dan, ali i svakog drugog govoriti o zdravlju bubrega, pokazuje podatak da svaki deseti čovek u svetu boluje od neke bubrežne bolesti, a isti ovaj prosek beleži se i u Srbiji. Poruka svakog Svetskog dana obeležavanja bubrega je „Zdravi bubrezi za sve i šta ti možeš da uradiš za zdravlje svojih bubrega“, kaže doktor Miomir Prokopović, načelnik Službe nefrologije Opšte bolnice u Leskovcu.
Koje su to grupe ljudi kod kojih postoji rizik od obolevanja bubrega?
„Velika grupa pacijenata koji imaju dijabetes, a ovo je i inače u svetu vodeća grupa pacijenata koji mogu da razviju bubrežnu bolest. Druga grupa su pacijenti sa visokim krvnim pritiskom. Udružene ove dve grupe, a one i jesu najčešće udružene, dakle osobe koje imaju obe bolesti, samim tim im se povećava mogućnost da dođu do nekog stepena bubrežne insuficijencije. Ono što nas upozorava je broj pacijenata koji imaju neki oblik bubrežne bolesti. U svetu to je 150 miliona ljudi, svaki deseti čovek, a isti taj podatak važi i za našu zemlju“, kaže doktor Prokopović.
Stariji sugrađani su brojnija kategorija obolelih
„Svaki peti stariji čovek od 65 godina ima neki oblik bubrežne slabosti. Oni preko 75 godina, svaki četvrti je oboleo. To je grupa kojoj je važno da se radi prevencija. Važno je da se proveravaju i pacijenti koji u porodici imaju nekog ko je imao bubrežnu bolest. Pacijenti koji imaju bubrežne kamence, pesak, česte upale bubrega, a u novije vreme tu su i metabolički poremećaji, tako je gojaznost, odnosno gojazni pacijenti su takođe u riziku“, upozorava naš sagovornik.
Preventino lečenje – prvi korak
„Lekari opšte prakse, sa kojima imamo izuzetnu saradnju, upozoravaju pacijente o mogućim problemima sa bubrezima. Pacijenti treba da se jave najpre njima, ako osete neke od tegoba, koje mogu da budu: bol u bubregu, otežano mokrenje ili dijabetičari koji su dugo sa ovom bolešću, kao i oni sa visokim krvnim pritiskom, svi oni moraju da imaju kontrolu urina.Takođe, laboratorijske analize, ultrazvuk abdomena i urotrakta. To su neki prvi pregledi koje je neophodno uraditi“.
Dijaliza ili transplantacija bubrega?
„Dug je put dok se dođe do neke terminalne faze bubrežne bolesti, koja ima samo dve mogućnosti- lečenje dijalizom, jednim od dva oblika ili transplantacijom. Kada je reč o ovom drugom načinu lečenja, mislim da društvo treba da da punu snagu i podstrek za transplantaciju, jer bi to spasilo veliki broj naših pacijenata, naročito onih mlađih. Mi imamo i mlade pacijente od 20, 25 i 30 godina života i za njih bi transplantacija bila nešto izuzetno. To je najbolji način lečenja. Mislim da će naše društvo ipak omogućiti da svi naši pacijenti dobiju bubrege. Šta je važno istaći? Svi mi treba da budemo donori, a ako neko ne želi ili ne može treba posebno da se potpiše, a da svi ostali već imaju ličnu saglasnost da budu donori ukoliko je to potrebno nekom. Mi u Srbiji imamo četiri transplantaciona centra, jedan u Nišu, dva u Beogradu, na VMA i u Kliničkom centru Srbije i u Novom Sadu. Svi oni rade sve vrste transplanstacija i imaju opremljene timove, ali nam nedostaju donori. Dakle akcenat je na obezbeđivanju donorstva“, zaključuje doktor Prokopović.
On takođe podseća da su loša ishrana, gazirana pića i svi napici koji imaju dosta soli u sebi, nešto što sigurno može da ugrozi naše bubrege. Zato doktor Prokopović savetuje da je bolje popiti zdravu vodu sa česme i to svako jutro, svaki dan, nego ove napitke. Kada je hrana u pitanju, gojaznost je problem, jer, kako ističe, uzimamo hranu punu soli i masti, prerađevina i to nije dobro. Doktor Prokopović upozorava da urinarne infekcije treba lečiti redovno, jer ukoliko se to ne uradi na vreme i infekcija dugo traje, to može da bude problem i razlog za razvoj bubrežne bolesti.
