Atmosfera pred praznike svima nama nameće osećaj da bi trebalo da budemo srećni, veseli, da pravimo planove za odmor, putovanja, druženje, da kupujemo poklone. Međutim praznici su veliki izvor stresa i uvertira za neko patološko psihološko reagovanje, kao što je depresija i onda govorimo u tom slučaju o „prazničnoj depresiji“.Ona ne mora da znači bolest, ali može da bude uvertira ako se to stanje produži, kao postpraznična depresija koju mi stručno posmatramo kao jedan sezonski afektini depresivni poremećaj, kaže za Puls Juga, dr Jovana Živić, načelnica Službe psihijatrije Opšte bolnice u Leskovcu.
Koji su to razlozi da se kod nekih ljudi umesto raspoloženja i lepih emocija, jave negativne misli, anksioznost, tuga?
„Najčešći motivi za sve ovo, jesu ukoliko imamo promenu jedne životne pozicije, ukoliko smo nažalost izgubili nekog člana naše porodice, odnosno ako je došlo do smrti. Potom ukoliko prolazimo kroz jednu životnu krizu, recimo razvod, raskid sa emotivnim partnerom, imamo gubitak prijatelja, ako su nam deca otišla negde da studiraju, ili je došlo do udaje. Motivi mogu biti različiti, došlo je do gubitka , a to kod nas prouzrokuje osećanje bola, nemira, tuge, produženog negativnog reagovanja. Neki razlozi mogu biti vezani i za finansije. Praznici podrazumevaju kupovinu poklona, a ako to nismo u mogućnosti,osećamo se loše. Ako se na to nadoveže sumiranje godine za nama, koje smo ciljeve postavili, a da li smo ih realizovali, ako vidimo da to nije kako treba, da smo sebe izneverili, naša očekivanja, koja mogu biti formirana čak i u detinjstvu u odnosu sa našim roditeljima.Možda su nam roditelji nametnuli neke prestroge ciljeve i onda mi imamo, tu sliku o savršenstvu, kako uvek trebamo da budemo savršeni, perfektni i onda ako smo kritični prema sebi vrlo često, tako da može da se desi da zapravo upadnemo u jedno depresivno reagovanje, da smo tužni i nezadovoljni svojim životom. Takođe, kraj je godine i mnogi ljudi se osećaju energetski insuficijentni, odnosno oslabljeni. Svakom od nas treba odmor,relaksacija i zbog osećaja umora i iscrpljenosti, takođe čovek može da upadne u osećaj praznične depresije, odnosno takvo reagovanje“.
Kako prevazići to stanje, kako sebi pomoći i olakšati?
„Potrebno je da budemo realni sa našim ciljevima. Da živimo u ovom trenutku , sada. Da ne pravimo neke velike planove. Mene kada pitaju šta su mi planovi za sutra, kažem, prvo da se probudim, da krenem, da sam zdrava, da imam energiju da mogu da sve to realizujem. Kada to nemate, badava vam sve ostalo u životu. Takođe, potrebno je i nešto lepo da uradimo u toku dana, ne košta osmeh, zagrljaj, lepa reč, neka sitinica. Jer dajući drugima, zapravo najviše pružamo sebi. Sve se to na kraju negde vrati. Da budemo u miru sa samim sobom, da prosto imamo zdrave životne navike, da pročitamo neku dobru knjigu, da smo više fizički aktivni. Takođe da minimiziramo štetne navike: upotrebu alkohola, duvana, psihoaktivnih supstanci tek nikako naravno. Da uvedemo neke novine, interesovanja, sve ono što će da nas čini srećnim i da izazove stanje zadovoljstva. Potrebno je i da lepo redovno spavamo, da se družimo“.
„Ja sam uvek za prevenciju, dobar je onaj lekar koji ume da leči, ali najbolji je onaj koji spreči pojavu bolesti. Nažalost kada se ljudi jave kod nas, već dođu sa nekom razvijenom kliničkom slikom kada moramo da uključimo i medikamente, odnosno farmako terapiju jer u takvim slučajevima, savetodavno psihoterapijski ne možemo da utičemo“, zaključuje doktorka Živić.
