Koliko je kockanje opasno, govori I činjenica da je kod ljudi koji su oboleli ono prioritet u životu i da ništa van toga za njih nije važno. Takva osoba u jednoj porodici ili u bilo kom segmentu njegovog funkcionisanja, na poslu i slično, ne može doneti ništa pozitivno, naprotiv. Na ovu temu razgovarali smo sa dr Jovanom Živić, specijalistom psihijatrije i načelnicom Službe za psihijatriju Opšte bolnice u Leskovcu.
Kakva je to bolest?
Patološko kockanje je kompleksna bolest kod koje postoji neuropsihološki deficit i impulsivno ponašanje. To je najzastupljeniji ali i najteži oblik nehemijske zavisnosti. Ovde nemamo konzumaciju hemijske supstance, već se javlja nametljiva prisila, impuls koji determiniše osobu da iznova ponavlja čin kockanja uprkos negativnim posledicama koje prebojavaju sve zivotne aspekte obolelog, socijalne, profesionalne, porodične i zdravstvene.
U bihejvioralne zavisnosti svrstan je i poremećaj igranja video igrica (,,gejming“ poremećaj). Oba poremećaja su subklasifikovana na onlajn i oflajn poremećaje, onlajn podrazumeva kockanje preko interneta ili sličnih mreža, dok se oflajn ispoljava u realnom svetu.
Poremećaj kockanja karakteriše perzistentna obrazac ponašanja kockanja, nedostatak kontrole nad ponašanjem u vezi sa kockanjem-početak kockanja, učestalost, intenzitet, trajanje, završetak, kontekst…Životni priorioritet kod obolelog je kockanje, i svi ostali životni interesi i aktivnosti su manje važni, sa eskalacijom uprkos negativnim konsekvencama-konfliktni porodični, partnerski odnosi, veliki finansijski gubici, zdravstvene posledice.
Obrazac kockarskog ponašanja može biti kontinuiran ili epizodičan i rekurentan, ali se manifestuje kroz duži vremenski period.
Koji su uzroci nastanka patološkog kockanja?
Postoji više faktora rizika za razvoj ovog oblika zavisnosti i kao kod ostalih psihijatrijskih bolesti predstavljaju kombinaciju bioloških i psihosocijalnih faktora:
- Uzrast i godine- prosečna starost patološkog kockara je oko 36 godina. Kockanje u adolescnetnom periodu povećava rizik za nastanak kompulzivnog kockanja
- Genetika -pozitivan porodični hereditet povećava verovatnoću
- Mentalno zdravlje- psihijatriske bolesti kao što su depresija, anksioznost, poremećaj ličnosti, bipolarni afektivni poremećaj, opsesivno-kompulisvni poremećaj, adiktivne bolesti često su udružene sa patološkim kockanjem
- Osobine ličnosti- takmičarski karakter, razdražljivost, impulsivnost
- Pol-patološko kockanje češće se javlja kod muškaraca nego kod žena
- Uticaj socijalne sredine-postojanje patološkog kockanja u porodici i među prijateljima, stav okoli
ne
Kako prepoznati da li je neko patološki kockar?
Ukoliko osoba pokazuje minimum četiri ili više od sledećih znakova ponašanja u periodu od godinu dana : nametljiva, snažna potreba za kockanjem sa sve većim ulozima da bi se postiglo prvobitno željeno uzbuđenje, znaci iritabilnosti kada osoba pokuša da smanji ili da prekine sa kockanjem, istorija više neuspešnih pokušaja apstinencije, misaona preokupiranost kockanjem, nakon gubitka na kocki, osoba se repetitivno vraća na kocku kako bi povratila gubitak, manipulativno ponašanja, negiranje problema, ugrožavanje svih svojih životnih pozicija, oslanjanje na druge ljude u delu novčane nadoknade, sklonost ka kriminogenim aktivnostima.
Da li se patološko kockanje leči i kako?
Lečenje je kompleksno i prvi korak je uviđanje i spoznaja da postoji problem.
Neophodno je pored učešća samog pacijenta, uključivanje porodice i medicinskih stručnjaka.
S obzirom da ne postoji farmakološka blokada, koja bi zabranila kockaru da posećuje kazino , da uzima karte ili igra internet-poker, osnovni cilj lečenja je da se smanji i ukloni žudnja i potreba da se bude u stanju kockarskog transa, da se vrati emocionalna i ponašajna kontrola i da se stabilizuje psihičko stanje.
Koriste se psihoterapija, uglavnom kognitivno bihejvioralna i farmakoterapija, antidepresivi i afektivni spihostabilizatori.
Šta pokazuje Vaše iskustvo iz kliničke prakse?
Nažalost, mali broj ljudi sa ovim problemom se javi psihijatru, I kada potraže stručnu pomoć to je pod uplivom porodice i eskaliranih profesionalnih, finansijskih ili zdravstvenih problema.
Dalje lečenje ukoliko su motivisani, obično nastave u specijalizovanim klinikama u Beogradu i NIšu, kako državnim tako i privatnim kako bi izbegli stigmatizaciju u manjoj sredini. Bolest se češće javlja kod muškaraca nego kod žena, vrlo često počinje u periodu adolescencije i mlađem odraslom dobu, sa tendencijom recidivantnog, hroničnog toka.
Neophodno je podići svest društva da kockanje nije zabava niti sport već aktivnost koja potencijalno može da postane ozbiljna bolest zavisnosti koja sa sobom nosi teške posledice i da preventivne aktivnosti trebamo usmeriti ka adolescentima i mlađoj populaciji.
