Ekstremne promene vremenskih uslova od perioda sa niskim jutarnjim i visokim dnevnim tepmeraturama u predhodnom periodu, do prelaska na celodnevne niske temperature i hladnije vreme u aprilu, gotovo da nema osobe koja nije reagovala poput meteorpate. Najava toplijih dana koja nam sledi, takođe će ponovo biti uzročnik mnogih promena i reakcija organizma kod ljudi. Zašto je to tako? Pitali smo doktorku Marinu Mitić, specijalistu opšte medicine i šefa Zdravstvene stanice broj 3 Doma zdravlja u Leskovcu.
„Normalno je da temperaturne promene u toku dana ostavljaju trag na čoveku, kao što se to dešava i u samoj prirodi.Ne treba da zaboravimo na činjenicu da 70 posto čovekovog organizma čini voda. To nam dosta objašnjava da nema mesta čuđenju kako to da vremenske prilike deluju na čovekov organizam, ako se setimo, da jednako utiču na velike vodene površine poput mora i okeana“, objašnjava doktorka Mitić.
Promene i uticaj vremenskih prilika nije rezervisano samo za stariju populaciju
„Nekada se mislilo da vreme utiče samo na ljude starije od 65 godina. Međutim, imamo saznanja da od meteropatije pati možda više od polovine svetske populacije. I to više nisu stari ljudi, nego jednako reaguju i mladi i stari. Čak mladi od 18, 20 godina, onda malo stariji, a najteže reaguju naši hronični pacijenti, kao što su kardiovaskularni bolesnici, kod kojih dolazi do pogoršanja krvnog pritiska, simptoma angine pektoris, a česti su i kobni infarkti. Vremenske promene utiču i na cirkulaciju, tako imamo i pogoršanje kod ljudi koji boluju od cerebovaskularnih oboljenja i javljaju se, nažalost šlogovi. Periferna cirkulacija takođe reaguje usled temperaturnih razlika i javljaju se ukočenost ruku i nogu. Reaguju i reumatičari, oni sa bolovima u zglobovima, artrozama. Broj koraka koji čovek može da prođe u toku dana se znatno smanjuje. Reaguju svi hronični pacijenti, dolazi do pogoršanja hroničnih opstruktivnih bolesti i dolazi do vazokonstrikcije ili sužavanja kako krvnih sudova tako i disajnih organa. Tako da imamo gušenja, pojave astme. Reaguju i bubrežni bolesnici, dolazi do pokretanja bubrežnih kamenaca, potom kamena u bubrežnoj kesi. I pored toga što svi oni uzimaju redovnu terapiju, oni ponovo imaju probleme, poput skokova krvnog pritiska ili pogoršanja osnovne bolesti“, objašnjava naša sagovornica.
Pod uticajem je i psihičko stanje ljudi
„Čestim varijacijama vremenskih prilika treba dodati i pojavu teških oblaka, koji utiču i na naše stanje psihe. To ne možemo da zanemarimo. Nije samo fizičko zdravlje u pitanju, već i psihičko. Zbog ovoga se sve više javljaju mladi ljudi. Jer kada se ovi teški oblaci spuste, hodnici u zdravstvenim stanicama su nam puni. Imate ljude koji imaju tegobe tipa malaksalosti, razdražljivosti, nejasnoće u razmišljanju, rasejanosti, čini im se da su počeli da zaboravljaju. Onda se javljaju nesanice, noćne more. A to je sve posledica uticaja atmosferskog pritiska i varijacija klimatskih uslova u toku dana. Sve to utiče na naše hormone, odnosno na žlezde sa unutrašnjim lučenjem“.
Odvojiti vreme za odmor
„Dobar i kvalitetan san je neophodan. Zdrava ishrana takođe. To podrazumeva uzimanje što češće lakših obroka, više voća, povrća i dodatke vitamina. Što je moguće manje trpeti stres, koji treba eliminisati koliko god je to moguće iz života i odvojiti obavezno po sat, dva za sopstvene aktivnosti, odnosno za lagane šetnje u najbolje doba dana. Bar tri puta dnevno odvojiti za sebe vreme za neke lagane fizičke aktivnosti. Takođe se aktivirati i čitanjem, nalaženjem hobija“, poručuje doktorka Marina Mitić.
