Gojaznost i hipertenzija kod dece

Pre dvadesetak godina smo verovali da je hipertenzija bolest odraslih ljudi, međutim, danas se beleži značajno veći broj dece sa povišenim krvnim pritiskom. Ovo nije samo statistika – u svakodnevnoj kliničkoj praksi se otkrije bar jedno dete sa ovim problemom. Upravo zato je važno da roditelji budu informisani i upoznati sa ovim stanjem, piše Stetoskop.info.

Procene pokazuju da od hipertenzije boluje između 2 i 5% dece u svetu. Kod mlađe dece učestalost je manja (1–3%), dok kod adolescenata može dostići i do 30%. To praktično znači da jedno od 25 dece uzrasta od 12 do 19 godina ima hipertenziju, dok čak svako deseto dete ima vrednosti pritiska iznad normalnih za svoj uzrast.

Nekada je kod dece dominirala sekundarna hipertenzija (kao posledica drugih bolesti), ali se danas sve češće susreće primarna hipertenzija. Ovaj pomak je u velikoj meri povezan sa porastom gojaznosti među decom.

Gojaznost kao važan faktor rizika

Porast telesne mase kod dece postaje sve izraženiji problem. U Srbiji, kao i širom sveta, broj dece sa prekomernom težinom stalno raste, dok je fizičke aktivnosti sve manje.

Prema podacima iz Srbije, gotovo trećina dece uzrasta 7-14 godina ima višak kilograma, pri čemu je značajan procenat i gojazan. U poslednjih desetak godina ovaj problem je višestruko porastao.

Na globalnom nivou, posebno zabrinjava činjenica da se gojaznost javlja i kod veoma male dece. Način života, ishrana i nivo fizičke aktivnosti igraju ključnu ulogu u ovom trendu.

Koliko je hipertenzija kod dece ozbiljna?

Visok krvni pritisak u detinjstvu nije bezazlen. Ako se ne prepozna i ne leči na vreme, postoji velika verovatnoća da će se nastaviti i u odraslom dobu.

Kod dece hipertenzija može dovesti do:

• zadebljanja krvnih sudova,

• uvećanja srčanog mišića,

• poremećaja metabolizma (npr. insulinske rezistencije),

• oštećenja bubrega,

• promena na očnom dnu.

Sve ovo povećava rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti kasnije u životu, poput infarkta ili moždanog udara.

Kako prepoznati povišen krvni pritisak kod deteta?

Hipertenzija kod dece često prolazi bez simptoma i zato se naziva „tihim problemom“. Upravo zbog toga je važno redovno merenje krvnog pritiska kod dece starije od tri godine.

U većini slučajeva simptomi izostaju, ali se ponekad mogu javiti:

• glavobolja (najčešće u potiljačnom delu),

• krvarenje iz nosa,

• ređe se javljaju i bol u grudima, smetnje vida ili poremećaji svesti i zahtevaju hitnu reakciju.

Dečaci češće obolevaju od devojčica, a problem je izraženiji u adolescenciji, posebno kod gojazne dece.

Uzroci hipertenzije kod dece

Povišen krvni pritisak može biti:

• primaran – bez jasnog uzroka,

• sekundaran – kao posledica druge bolesti.

Kod mlađe dece najčešći uzroci su: bolesti bubrega i mokraćnih puteva, hormonski poremećaji, urođene srčane mane (npr. suženje aorte).

Kod starije dece i adolescenata češće se radi o primarnoj hipertenziji, često povezanoj sa gojaznošću i genetskom predispozicijom.

Dodatni faktori rizika uključuju porodičnu istoriju bolesti, stres, poremećaje sna, nisku porođajnu težinu, kao i pušenje majke u trudnoći.

Kako se postavlja dijagnoza hipertenzije kod dece?

Za razliku od odraslih, kod dece se normalne vrednosti krvnog pritiska određuju u odnosu na uzrast, visinu i težinu.

Dijagnoza se postavlja ponovljenim merenjima u ambulanti, merenjem kod kuće ili 24-časovnim monitoringom (ABPM), koji daje najprecizniju sliku. Ovaj aparat meri pritisak tokom celog dana i noći i pomaže da se razlikuje stvarna hipertenzija od tzv. „hipertenzije belog mantila“ – povišen pritisak samo kod lekara.

Lečenje hipertenzije kod dece

Terapija zavisi od uzroka, ali osnovni pristup uključuje promenu životnih navika:

• zdravu i izbalansiranu ishranu,

• smanjen unos soli,

• redovnu fizičku aktivnost,

• regulaciju telesne mase,

• smanjenje stresa.

U blažim slučajevima ove mere mogu biti dovoljne. Ukoliko ne daju rezultate, uvodi se terapija lekovima, pa je princip sličan kao kod odraslih. U retkim situacijama potrebno je i hirurško lečenje (npr. kod određenih bolesti bubrega ili krvnih sudova). Ukoliko se ne pristupi lečenju tokom detinjstva, postoji velika verovatnoća da će dete imati povišen pritisak i kao odrasla osoba.

Šta roditelji mogu da urade?

Najvažnija je prevencija, a ona počinje već u najranijem uzrastu:

• pravilna ishrana od detinjstva,

• podsticanje fizičke aktivnosti,

• ograničavanje vremena pred ekranima,

• izbegavanje brze hrane i grickalica,

• učenje deteta da jede kada je gladno (bez prisile),

• negovanje zdravih porodičnih navika.

Takođe, važno je znati da kod deteta neće „samo prerasti“ gojaznost. Naprotiv, gojazna deca često postaju gojazni odrasli.

Povišen krvni pritisak kod dece je sve češći problem, ali uz pravovremeno prepoznavanje i adekvatne mere može se uspešno kontrolisati. Roditelji imaju najvažniju ulogu u prevenciji, jer zdrave navike koje se usvoje u detinjstvu ostaju za ceo život.