Rad Regionalne Privredne komore u Leskovcu kao jedne ozbiljne, eminentne asocijacije privrednika u zemlji i na ovom našem području, podrazumeva širok spektar aktivnosti usmerenih pre svega stvaranju što povoljnijeg ambijenta privredi sa ovog područja. “Od ključnog je značaja razmišljati pozitivno, biti optimista”, rekao je, između ostalog u razgovoru za Puls Juga Goran Jović, direktor PKS RPK Leskovac za Jablanički i Pčinjski upravni okrug.
Da nam za početak razgovora date ocenu privrednih kretanja, pre svega na području Jablaničkog okruga?
“Kada kažemo „privredna kretanja“ s obzirom da smo mi usvojili izveštaj o privrednim kretanjima na skupštini 26. novembra koju smo imali ovde u Leskovcu za Jablanički i Pčinjski upravni okrug, tu smo se osvrnuli upravo na proteklu 2025. godinu. Kažu, turbulentna je svaka godina. Svaka naredna će biti teža, pričamo. Moramo da se opredelimo da li ćemo gledati optimistički ili pesimistički. Malo zavisi od nas, ali u svakom slučaju ako niste optimista, onda uopšte nemojte da se upuštate u rad i da krećete u nešto što niste sigurni da možete da rešite i da završite. Ja malo to optimistički gledam kao i mi na jugu Srbije, posebno, hajde neću da kažem, izbegavam dosta da pričam o tim „devastiranim područjima“ – ja kažem „dovoljno neiskorišćenim područjima“ i dovoljno marketinški nepromovisanim područjima – moram da kažem da mi radimo duplo više, bez zamerke mojim kolegama koji rade u nekim privrednim komorama koje su u tim razvijenim područjima, ali sigurno da bismo napravili neki rezultat, moramo mnogo, mnogo više da radimo. Mi to i radimo i zato naši ljudi kad odu na stranu imaju uspeha dosta, jer učimo se u teškim uslovima da radimo. Šta to znači teški uslovi? Pa teški uslovi su tamo gde država mnogo godina ranije nije obraćala pažnju, nije ulagala, nije investirala i gde ste vi morali jednostavno da za sve što treba morate u Beograd, morate da molite, morate da tražite… dosta nezaposlenih. I ono što je kvalitetno zaposleno, što je nezaposleno kvalitetno, to odlazi kad završi školu odavde. I sada govorimo o zadnjih desetak godina da smo doživeli neki privredni napredak uopšte, što moramo da se složimo da je tačno i da smo dobili jedan veći broj zaposlenih, da smo smanjili stopu nezaposlenosti od 35% pa smo došli čak na nekih 8,5-9%, to sada varira. Pa čak i ovih 8 do 9% nije realno govoriti da su to nezaposleni. Imamo dosta, apstinenata da kažem tako, koji jednostavno ne žele da rade. Male su im plate, jednostavno ili se ne prijavljuju ili se bave nekim drugim delatnostima u sivoj zoni i ne interesuje ih da rade. Ne kritikujem, to stalno potenciram, evidenciju Službe zapošljavanja, već kritikujem ljude koji jednostavno treba da budu subjektivno odgovorni da se prijavljuju i neprijavljuju na tržištu rada i da to nije realna slika nezaposlenih i zaposlenih. Šta to znači? To znači da smo mi u zadnjih desetak i nešto godina preko 20.000 ljudi zaposlili u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, prvenstveno u Jablaničkom. I šta se sad dešava? Dešava se da smo imali u ovoj godini polako i otpuštanja radne snage, što su normalna privredna kretanja. Moramo da razumemo to, da me niko pogrešno ne shvati, to su normalna privredna kretanja. Mi smo imali jedan moment ekspanzije zapošljavanja od 2012. do 2015. godine stranih firmi, otvaranja, ali šta to znači? Znači, imali su ozbiljnu priliku da dobiju jeftinu radnu snagu, stručnu i mladu. Ja kažem, to su tri osnovne stvari koje su odgovarale i četvrta koja se nadovezala, a to je pomoć države za otvaranje novih radnih mesta i finansiranje novih radnih mesta. Šta se sad dešava? Dešava se da smo došli u ovu situaciju sada u 2025. godini da smo mi već prevazišli onaj minimalac koji je bio ranije, to je bilo nekih 350-400 evra. Niko više neće da radiza tu platu,a tkođe, potrošačka korpa je daleko otišla gore.Relno, standard ljudi je porastao, i vi ne možete da očekujete da neka fabrika koja je otvorena ovde, tamo iz neke zemlje, da ostane i da sa ličnim dohocima bude rentabilna ovde. Jednostavno traže neka bolja mesta. To su ta privredna kretanja. Tako da mi imamo sada firme koje će sigurno u nekom periodu, otići u Egipat, Tunis, Maroko, pa i u Albaniju, bez obzira što je Albanija, evo čuli ste i sami, kandidat za Evropsku uniju, mada ona sad neće biti povoljna s obzirom da ulazi u EU, ali jednostavno traže se neka tržišta gde je jeftina radna snaga i gde će firma imati veću profit, gde će imati veću dobit u celoj priči”.
Da li to znači da bi akcenat trebalo staviti na domaće privrednike?
“Ja jesam lokalpatriota, ja to ne krijem uopšte. Sigurno ne bih bio ovde da nisam lokalpatriota i ne kažem da nisu i oni koji su otišli, ali ipak smo mi ostali ovde da se borimo. I ja sam uvek govorio: treba davati i stranim firmama, trebaju nam i strani investitori, ali strani investitor odluči i ode. Pokupe svoje mašine ili ne pokupe i odu sutra, dok naši domaći privrednici – oni moraju da ostanu tu, nemaju gde. I mislim da ta stimulacija se već malo više oseća nego što je bila. Žalosno je što sada, ovog trenutka, nemamo punu funkcionalnost Fonda za razvoj Republike Srbije, jer tu imamo jedan nedostatak koji treba malo da podstakne domaće privrednike, da im pomognemo, jer oni su ti čija deca nastavljaju dalje, unuci, pokolenja nastavljaju da drže te firme i ostaju. I mislim da treba obratiti pažnju mnogo više na domaće firme. Naravno, kažem, ne treba zapostaviti strane kompanije koje su velike, koje dolaze ovde i to je nešto što mora da bude sklop, ali pre svega akcenat treba da je na domaćim firmama. I to je malo napravilo sad pometnju, kažem, gde imamo problem sa domaćim firmama. Ja ću vam samo reći jedan primer, neću pominjati naziv firme: došla je recimo jedna strana firma na jug Srbije i ponudila platu veću recimo 5-6 hiljada dinara u to vreme kad je došla i onda su sve te male firme i ljudi nagrnuli u stranu firmu, računajući da je ta firma okej, da je bolje u stranoj nego u domaćoj. Šta se desilo? Posle 4-5 godina, šest koliko je bilo, strana firma se zatvara i ljudi ostaju bez posla i sada mole opet da se vrate u domaću. Znači i moj rad koji sam imao, magistarski rad, vezan je upravo bio za razvoj malih i srednjih preduzeća na jugu Srbije prvenstveno, domaćih preduzeća. I upravo sam potencirao, da treba pomagati ta mala i srednja preduzeća. A ceo fluid nastupa upravo od poljoprivrednih gazdinstava, od zanatskih radnji, od tih malih mikro preduzeća koja se bore ovde i koja treba stimulisati jer to su ljudi koji imaju volju da ostanu ovde, koji su, hajde da ne kažem patriotski nastrojeni da ostanu ovde, nego jednostavno koji su vezani za porodicu, za svoj grad, svoju regiju. I upravo takve treba stimulisati i pomagati u narednom periodu. Kažem, bez zapostavljanja stranih kompanija, da ne budem pogrešno shvaćen, ali kažem sa akcentom na domaće firme i na domaće proizvođače ovde. Mi smo mnogo orijentisani, znate i sami bili ranije, na tekstil, na kožu, na obuću, na nameštaj, ali sada sve više akcenat dobijamo na poljoprivredi, taj udeo je vrlo značajan. Bez obzira na veštačku inteligenciju, na IT tehnologiju, sve to – mi moramo nešto da jedemo. I tako će uvek da bude. Tehnologija će ići svojim putem, a proizvodnja hrane je ključna. Često mi kažu „ti si više poljoprivredna komora nego što si privredna komora“. Ne, ja vam samo kažem šta je realno. Vi kroz privredu imate i poljoprivredu. Vi kroz poljoprivredu imate i privredu, jer da bi poljoprivreda funkcionisala, vi morate da imate podršku i privrede sa strane. Da li je to proizvodnja poljoprivrednih mašina, hemijska proizvodnja određenih sredstava ili čega već, vi morate da imate tu koheziju vezanu između poljoprivrede i drugih delatnosti. Pa čak nešto što sve to objedinjuje, to je ono što smo mnogo zanemarili u proteklih godina, to je turizam. I turizam je jedna ozbiljna grana koja najviše prihoduje u svetu. Mi nismo još svesni toga, nismo svesni potencijala koji imamo i radimo na tome da kroz turizam upravo pospešimo razvoj saobraćaja, privrede, poljoprivrede naravno i svega onoga što može da prati ovu razvojnu granu. Jer kažem, tu su pare koje ostaju, tu prodajemo u suštini vazduh, prostor, nešto što je naše kulturno nasleđe i nismo svesni da kroz to možemo pospešiti sve ostalo. I to je ono što ja i aludiram non-stop, da se uključimo u razvoj malih gazdinstava, uređivanja tih turističkih destinacija. I često potenciram – imamo šta da pokažemo, imamo mogućnost, treba nam dobra organizacija. I moramo da se založimo svi radimo to. Marketing je sigurno ključan tu, ali ključna je i ta relacija sa Vladom Srbije. Mi imamo sada fantastičnu saradnju sa Vladom Republike Srbije što se tiče ulaganja u turizam, privredu, poljoprivredu i to su neke stvari koje se kreću. I onaj resurs koji mi ne možemo nadoknaditi, to je vreme. Ja to stalno potenciram, vreme je resurs. Ali nam treba sad vreme da bismo došli na neki stadijum gde ćemo moći svoja kulturna dobra, gastronomska dobra da prezentujemo, da pokažemo šta mi možemo ovde kao narod koji je jako vredan i koji može mnogo da uradi”.
Sve ono najbolje što mi imamo decenijama, godinama, stotinama godina, da tako kažem, to treba upakovati, promovisati i prezentovati..
“Morate imati ljude koji su spremni da uđu u tu celu priču. Ja kažem Caričin grad, koji je biser ne Lebana, ne Jablaničkog, nego biser Srbije i koji smo eto iz mrtve tačke napravili da postane jedna destinacija koja je imala preko 10.000 posetilaca i gde je, moram da kažem, ambiciozan cilj da ta brojka dođe na 50.000 posetilaca. Ali vi morate raditi na promociji, mora raditi na tome, i to je nešto što mislim da će u narednom periodu biti jako značajno za Jablanički okrug, za Srbiju”.
Da li se nastavlja izgradnja puta preko Radan planine?
“Radimo i na povezivanju preko Radan planine. Ja sam pričao sa vama puno puta o tome, to je sad jedan krak je povezan preko rudnika Lece i Begovića grob dole sa Prolom banjom. Sada radimo drugi deo i ja se iskreno nadam, po obećanjima, da će to krenuti sad ove godine, ove 2026-te, početkom 2026-te, s obzirom na vremenske uslove, da je to planina, da će se taj krak zatvoriti i od strane Lebana i od strane Bojnika, i spustiti preko Ripivode odnosno Dobre vode, do Begovića groba i do Prolom banje. Tako da vi imate jednu turističku destinaciju uvezanu koja je vrlo zanimljiva.
Šta kažu podaci o privrednim kretanjima, da se pričom vratimo opet na ovu važnu temu ?
“Prema nekim analizama, privreda Srbije prethodnu godinu završila je sa BDP-om od 3,9 – govorimo o 2024. godini – a očekivanja su bila u 2025. da će ona biti 4,2%. Međutim, znate i sami, zbog spoljašnjih i unutrašnjih faktora šta se sve dogodilo, da smo došli u situaciju da smo taj BDP prepolovili na 2,1%, što nije loše, ali je lošije mnogo u odnosu na prethodnu godinu i na plan koji smo imali, govorim o celoj Srbiji. Naravno to se odrazilo i na Jablanički i na Pčinjski okrug koje pokriva Regionalna privredna komora. Tako da, inflacija nam je bila u septembru 2025. 2,8% i ukoliko se nastavi ovaj trend ona će otići na 4 do 5 posto sigurno. Na sve su uticali i spoljni faktori, ratovi u Ukrajini, u Izraelu, unutrašnji destabilizujući faktori. Neke poslove i neka investiranja gubimo upravo iz razloga što postajemo već na neki način, hajde da ne kažem grubo, da kažem nesigurni kao destinacija. Ali to se oseća u privredi, u ulaganjima u investiranju i to je ono nešto što može da nam baš pravi problem tako što mi se približavamo od 3% BDP-a što predstavlja gornju granicu fiskalne discipline i to je nešto što je kriterijum iz Mastrihta i može da, eto, loše utiče na dalje investiranje. Ono što bih hteo posebno da kažem to je i da sun am privredna kretanja, stabilna bila u 2025. godini, nisu mnogo napredovala, ali su ipak bila stabilna, nismo mnogo izgubili s obzirom da najveći deo izvoza kod nas je išao upravo delova za autoindustriju, to su ove strane kompanije. Imali smo u drvoprerađivačkoj industriji ozbiljan pad, zbog elementarnih nepogoda kod poljoprivrede od 10 do 15%, a mi znamo da učestvuje poljoprivreda od 6 do 7% u bruto proizvodu Republike Srbije i to je nešto što je podiglo cenu proizvoda, podiglo je cenu potrošačke korpe i to je dosta uticalo na probleme u radu uopšte, u životu, u ekonomskom životu Srbije, a naravno inflacije s obzirom da je došlo do povećanja tih životnih troškova. Povećan je minimalac i od Nove godine očekujemo još jedno povećanje i onda sad imamo kritike sa jedne i sa druge strane zašto povećanje minimalca. Moramo da shvatimo i ti ljudi koji rade u fabrikama moraju da zadovolje svoju potrošačku korpu i da nije realno da ona bude iznad jednog minimalca. Teška su vremena s obzirom da imamo problem vidite sad i sa energentima, sa rešavanjem Naftne industrije Srbije koja je u ozbiljnom problemu, koja ne funkcioniše. Da imate jednu neizvesnost u snabdevanju energentima, ali vidite i sami da mi energente dobijamo redovno za sada. Očekujemo da će to da se stabilizuje. Ako se sećate u vreme korone kad je Vlada Republike Srbije donela odluku da Republici Severnoj Makedoniji omogući da se vakcinišu, omogućila im je vakcine, pa je čak i u nestašici žitarica Srbija ponudila… E sada Severna Makedonija ponudila Srbiji ono što je nama jako bitno, a to je rafinerija kod Skoplja, kroz koju ćemo mi da se snabdevamo, ja mislim čak smo i počeli da se snabdevamo kroz ovu rafineriju, gde jednostavno morate dobro sarađivati sa susednim državama.
Dobro se dobrim vraća, zar ne?
“Tako je. I mi smo na forumu koji smo imali, u Skoplju koji je bio srpsko-makedonski odnosno srpsko-severnomakedonski forum, gde je bilo preko 60-ak privrednika iz našeg kraja odavde, s obzirom da smo mi geografski, kulturno i istorijski vezani za Severnu Makedoniju, imali te bilateralne sastanke i jedna dobra atmosfera u razgovorima između nas.
Prosečne zarade na ovom području su i dalje u zaostatku u odnosu na druga područja u Srbiji?
“Što se tiče zarada, mi i dalje kaskamo za Republikom 27 posto, nažalost tako je. I to je ono što meni jako smeta, i kada neko kaže kod vas je jeftinije. Nije jeftinije, mi imamo Lidl, Maksi, Rodu, da ne nabrajam sve te markete, a cene su iste, ali zato Leskovac ima 85.786 platu, odnosno neto primanje po radniku prosečno, dok Republika Srbija je 109.147 dinara. Da ne upoređujem sada sa jačim opštinama: Vračar, Sremska Mitrovica, Gornja Inđija i tako dalje. Najmanji su prihodi u opštini Bojnik, 75.765 dinara, sledi Vlasotince 76.000, Lebane 79.000, Medveđa 92.000 s obzirom da nema privrednih subjekata većinom su oslonjeni na javna preduzeća zato su i ovakvi proseci i naravno Crna Trava 84 hiljade dinara, gde nemate privrednih kretanja. Po ispitivanjima Privredne komore, 59% privrednika tvrdi da je situacija ozbiljna. I to treba shvatiti ozbiljno. Mi to shvatamo ozbiljno, zato postoji i tim u Privrednoj komori Srbije za brze odgovore, gde privrednici podnose zahteve Komori Srbije i u roku od 7 dana taj tim mora da odgovori na probleme sa kojima se suočava privreda, odnosno privrednik koji podnosi zahtev. Mi smo skoro imali veliki skup vezan za električnu energiju, način plaćanja, probleme koji se nalaze i tu su bili kompetentni ljudi da odgovaraju na pitanja privrednika upravo vezano za električnu energiju, za probleme sa kojima se susreću, za isključivanjem, za padom napona, za cenom i tako dalje. Zato ćemo mi početkom godine, ja mislim da će to biti negde već u februaru, biti jedna tematska sednica Privredne komore. Videćemo da li će ona biti jedna u Leskovcu, jedna u Vranju. Mi znamo šta je problem i da vidimo na koji način Fond za razvoj Republike Srbije može aktivnije da se uključi u priču na jugu Srbije. Svi privrednici većinom kažu da je veliki problem u doprinosima, što se potpuno slažem. Da ne možemo mi doprinose da plaćamo ako imamo ovakav prosek plate, isto da plaćamo kao što na Vračaru plaćaju. I da doprinosi treba da budu pod navodnicima mamac za potencijalne investitore da investiraju i za ove naše koji hoće da ostanu ovde da rade, da jednostavno imaju neku privilegiju što sede ovde i što rade ovde. I motiv da bi se radilo, a to je smanjenje doprinosa. Velika je stopa doprinosa, znači velika je stopa doprinosa i to je nešto što strašno opterećuje privrednike.
U međuvremenu ozbiljno radite i na naročito kad je u pitanju naša Komora leskovačka, na realizaciji Dualnog obrazovanja?
“Pa ovako, dualno obrazovanje predstavlja jedan brz odgovor privredi. To je inicijativa Privredne komore Srbije i prihvatilo je Ministarstvo prosvete to, Vlada Republike je to prihvatila i to je nešto što je omogućilo, upravo što ste malopre rekli, da jedan predimenzionirani broj kadrova koji je na tržištu rada završavao, a koji nije bio potreban privredi, da se preorijentiše na ono što je potrebno privredi. Mi moramo sa ovim, s obzirom na ova vremena, da se transformišemo u datom momentu i da imamo određene kadrove. Ko se nadao da pre 20 godina nećete imati vozače, kuvare, konobare, trgovce, metaloprerađivače, varioce? Vi sada imate taj problem. Mi smo to primetili da to treba da se radi. Nismo mi ništa novo izmislili, odmah da raščistimo. Nismo mi ništa izmislili, mi smo se samo vratili par decenija unazad i pogledali šta je bila škola učenika u privredi. Mi smo sad novi naziv dali, uzeli smo sistem austrijsko-nemački, švajcarski, a mi smo to već imali. Mi kao bivša Jugoslavija smo već to imali i to je funkcionisalo odlično i zato smo mi imali i dobre kadrove, zato su bili dobro plaćeni upravo taj srednji srednja stručna sprema taj je bio zato dobro plaćen. I sad vi imate nedostatak majstora, stručnih kadrova. Treba vam vreme da to vratite, da ugovorite sa privrednicima, da ubedite privrednike da je to za njihovo dobro i da mi to radimo upravo iz zbog toga da bi privrednik sutra imao određene stručne ljude, odmah ne bi gubio vreme na njihovoj obuci nego se oni školuju kroz obuku i oni već u srednjoj školi tačno znaju šta će da rade i imaju zagarantovan posao, što je jako bitno. Šta smo došli u situaciju? Došli smo u stadijum sad da uvozimo radnu snagu iz Vijetnama, iz Kambodže, iz Pakistana, iz Indije i šta ja znam već odakle, iz Bangladeša. Uvozimo radnu snagu što niko nije mogao nikad da zamisli da će Srbija uvoziti radnu snagu. A mi uvozimo jer nemamo kadrova, nemamo vozače. Vi ste vozače imali ranije kroz sistem vojske, kroz vojsku ljudi obučavali polagali za građevinske mašine, za radne mašine, za kamione, za autobuse… Vi sada to nemate. I ono što imate otišlo je preko granice, gleda da nađe uhljebljenje negde. Vi i dalje imate iseljavanje a školovanje nemate tih ljudi i pravi se jedan vakuum veliki u kome vi nemate već kadrove i nemate rukovioce građevinskih mehanizacija i to je ono što nama pravi veliki problem. Tako da, evo ja ću za Leskovac reći, za Jablanički okrug ono što je: imamo broj akreditovanih firmi 29. Znači 29 firmi se akreditovalo u dualnom obrazovanju, što mislimo i dalje da je malo, što mislimo da je i dalje malo, shvatili su koliko to znači. Broj učenika je 320 koji idu kroz sistem dualnog obrazovanja i broj instruktora je 90 što je jako bitno. Znači morate da imate licenciranog instruktora koji će dete obučavati, učenika obučavati na određenim mašinama, jer on je odgovoran za tu osobu, to su maloletna još lica, morate da budete odgovorni i morate da imate licencu da to radite, a imamo čak 16 obrazovnih profila. I to ja kažem, moram da ih pročitam koji su to obrazovni profili koji su u nedostatku sada da neki ne bi preskočio: znači bravar zavarivač, tehničar za kompjutersko upravljanje CNC mašinama, što je nešto sad što smo korak ispred svih gde su te CNC mašine nešto što menja mnogo više radnika i trebaju vam stručni ljudi za to, znači obuka za te tehničare, mašine operatore mašinske obrade rezanjem, rukovaoce građevinskom mehanizacijom, mesari, pekari, obućari, modni krojači, kuvari, trgovci, stolari, tehničari za oblikovanje nameštaja i enterijera. Tako da to je za šta vlada veliko interesovanje i gde odmah imaju ljudi posla ukoliko završe ovo školovanje. E sad ću vam reći: Leskovac vuče polovinu, skoro 50% vuče u odnosu na Jablanički okrug kada kažemo o prodavcima. Broj akreditovanih firmi recimo u Jablaničkom okrugu 60, u Leskovcu je 29, znači ostalih 31 je u Jablaničkom okrugu. Broj učenika je 634 ukupno u Jablaničkom, dok je u Leskovcu 320, znači govorim da je to tu negde 50-50% i broj instruktora je 148 ukupno u Jablaničkom okrugu i povećan broj profila s obzirom da imamo i druge delatnosti u Jablaničkom okrugu, to je 24 profila. I to je nešto što moram da kažem da to ide dobro i sve pohvale mom timu u Komori koji radi na ovome vrlo ozbiljno.
Bilo je raznih sajmova u Grčkoj, Sajam etno hrane u Beogradu gde smo pokupili mnoge nagrade, saradnja sa drugim komorama?
“ Mi smo i potpisali sporazum sa Trebinjem skoro, ujedno radimo i promociju, odnosno predavanja vezana za zaštitu imena geografskog porekla proizvoda u Republici Srpskoj i širom cele Srbije s obzirom da smo tu broj jedan bez lažne skromnosti, tu smo prvi i tim opet koji radi u komori to radi vrlo efikasno. Kavala tradicionalno je bila izuzetno kvalitetna, tako da za 2026. godinu, očekujemo da izađemo mnogo ozbiljnije sa nekim firmama, čak na nekih možda oko 500 kvadrata prostora gde ćemo uspeti da izađemo sa ozbiljnom ponudom i da mi kao Privredna komora budemo nosioci aktivnosti za celu Srbiju. Ove godine smo imali oko 55 izlagača, ja se nadam da ćemo imati još više u 2026. i to je neka naša aktivnost gde mi radimo za celu Srbiju s obzirom da sam ja predstavnik Privredne komore Srbije za Grčku, to je nekako i naše područje, preuzeli smo to. A što se tiče Sajma etnohrane, moram da pohvalim poljoprivredne proizvođače. Bez tih ljudi ništa ne bi bilo, to su gazdinstva, ja im se i ovom prilikom zahvaljujem što su dali podršku. Imali smo jedan od najvećih štandova ako ne i najveći na Beogradskom sajmu od 4. do 7. decembra ove godine. Mi smo izašli i od 20 izlagača 16 su dobili priznanja, 16 nagrada i to je ono što je za nas jako bitno. To su vam ti fluidi, to su vam ti potencijalni i novi proizvođači, ljudi koji štite ovu gastronomsku baštinu Srbije i mi se stalno hvalimo svuda „imamo dobru hranu“, ali te ljude zaboravljate – zaboravljate ko pravi tu hranu, ko tu hranu priprema. I mi smo na taj način uradili jednu ozbiljnu promociju. Postali smo hajde da kažemo stub gastronomije ne samo juga Srbije. Na onoj listi TasteAtlasa, jug Srbije je došao na 14. mesto u svetu. Ja sam to baš i objavio, na 14. mesto u svetu, a leskovački domaći ajvar proglašen najboljim namazom na svetu. I sad kažete, da li to imponuje nama ovde i da li to stvara neku obavezu prema tim proizvođačima da im još više pomognemo. I tu smo stvarno postali lideri u tom poslu. Ja sam pre nekih nedelju dana bio i gost u Pomurskoj oblasti u Sloveniji, Murska Sobota gore, gde već 20-ak godina održavamo te kontakte, radili smo prve HACCP projekte sa njima u Srbiji i gde smo dogovorili da će oni sada biti eto učesnici i na našim poljoprivrednim manifestacijama tipa Roštiljijade, Paradajz festa. I tako da jednostavno razmenimo iskustva, a jedna od opština koja se zove Dobrovnik, nije Dubrovnik nego Dobrovnik, jedna mala opština sa 1.400 stanovnika koja je pokupila preko 90% fondova iz Evropske unije i uspela je da unapredi svoje mesto. Znači mi sad idemo samo da prepišemo nešto, da prepakujemo, imamo dobre učitelje i ne treba se stideti toga, one koji su radili. Tako da i to su to neke aktivnosti koje ćemo raditi u narednom periodu.
Ponosan sam na to što smo uspeli da uradimo prošle nedelje u jednom razgovoru sa jednom firmom u Italiji. Uspeli smo da sprečimo zatvaranje firme od 131-og radnika u Vranju dole, tako što smo napravili jedan kontakt gde će dobiti posao od ove firme iz Italije i to je za nas veliki uspeh što smo uspeli, u nedostatku posla, da uvežemo firme. I to je naš zadatak, eto da pomognemo, a drago mi je što se vlasnik firme obratio direktno istog momenta, to se tako fino poklopilo da smo uspeli eto da sačuvamo jednu firmu koja je bila baš u problemu upravo zbog ove globalne situacije da nastavi dalje proizvodnju”.
