U životu svake žene rođenje deteta je jedan od najznačajnijih događaja. Iako se povezuje sa najvećom radošću, dolaskom novog života na svet, istovremeno to iskustvo za ženu može biti i traumatično. O jednoj od metoda u medicini, koja se primenjuje tokom porođaja, epiduralnoj anesteziji razgovarali smo sa prim. dr Radomirom V. Mitićem, anesteziologom u leskovačkoj Opštoj bolnici.
Šta podrazumeva epiduralna analgezija ?
Epiduralna analgezija, popularno bezbolni porođaj ili „ epidural“, za ublažavanje porođajnog bola je tehnika centralne nervne blokade kojom se postiže prekid sprovođenja bolnih impulsa u nivou kičmene moždine nastalih kontrakcijama mišića materice , širenjem i skraćivanjem grlića u prvom porođajnom dobu i ratezanjem zidova vagine i međice pri istiskivanju bebe i rađanju novorođenčeta u drugom porođajnom dobu. Izvodi se plasiranjem tankog epiduralnog katetera kroz epiduralnu iglu i injektiranjem malih doza rastvora dugodelujućeg lokalnog anestetika i opioidnog leka u lumbalni epiduralni prostor. Porođajni bol je jedan od najačih bolova, sam čin njegovog ublažavanja je osnovno ljudsko pravo i čini da najvažniji događaj u životu svake žene bude ujedno i najprijatnije iskustvo.
Za analgeziju tokom porođaja se primenjuju nefarmakološke metode : tehnika disanja i relaksacije, akupunktura, aromaterapija, hidroterapija, tretman toplo/hladno, transkutana nervna stimulacija, intradermalne injekcije destilovane vode, kontinuirana verbalna podrška , primena lopti za porođaj ( Pilates) i dr. Od farmakoloških metoda se primenjuju intravenski opiodni lekovi, najčeće fentanil, remifentanil , nešto ređe dolantin i tramadol, koriste se i nesteoidni analgetici i paracetamol, ali je daleko najefikasnija i veoma bezbedna metoda epiduralne analgezije.
Da li žene mogu same da odluče da je prime, tj. koliko često se koristi u ovim slučajevima ?
U ekonomski razvijenim zemljama se primenjuje kod 30-70 porođaja , u našoj zemlji u mnogo manjim procentima . U našoj opštoj bolnici je prvi put primenjena juna 1995 godine i još se nije uspelo da se učestalije primenjuje iako je standardna procedura odlukom Ministarstva zdravlja, što znači da je besplatana za porodilje.
U kojim slučajevima se daje, da li tu spada i prirodni porođaj ?
Prva indikacija da se primeni epiduralna analgezija je zahtev porodilje ukoliko nema neku od kontraidikacija: alergija na lokalni anestetik, infekcija na mestu planiranom za plasiranje epiduralne igle, poremećaj koagulacije,povišen intrakranijalni pritisak,teška hipotenzija, veoma smanjen broj trombocita i dr. Medicinski je indikovana kod porodilja sa pratećim oboljenjima srca, kod hipertenzivnih poremećaja u trudnoći, teške opstruktvne bolesti pluća. Prednost kontinuirane epiduralne analgezije što se osim za ublažavanje bolova tokom porođaja prirodnim putem može da primeni i za operativno završavanje porođaja „ carskim rezom, u tom slučaju se primenjuju veće doze lokalnog anestetika za ostvarivanje hirurške anestezije.
Da li je bolno davanje ove analgezije ?
Pre punktiranja specijalno dizajniranom epiduralnom iglom se mesto punkcije na koži i potkožno tkivo anesteziraju malom dozom brzodelujućeg lokalnog anestetika i na taj način se obezboli procedura , samo plasiranje epiduralnog katetera je potpuno bezbolno. Pre davanja inicijalne doze kombinovanog rastvora lokalnog anestetika i opioidnog leka radi bezbenosti se daje test doza male količine lokalnog brzodelujućeg anestetika i adrenalina čime se proverava ds je vrh katetera u epiduralnom prostoru, to je prostor ispred tvrde moždane ovojinice kroz koji prolaze korenovi spinalnih nerava.
Da li ova analgezija utiče na vreme trajanja porođaja, tj. da li ga produžava ?
Ranije , pre devedesetih godina prošlog veka, su se primenjivale veće doze u većim koncentracijuma leka što je moglo da dovede i do delimične motorne blokade, pa je to imalo uticaja na produžetak prvog , a naročito drugog porođajnog doba, utičući na istiskivanje i rađanje bebe. To je imalo uticaja i na povećanje broja instrumentalnih porođaja vakuum ekstrakcijom , kao i na porast „ carskih rezova“. Moderna epiduralna analgezija sa konceptom primene malih doza sa nižim koncetracijama lokalnog anestetika ne produžava trajanje porođaja prirodnim putem, niti utiče na učestalost porođaja hirirškim putem.
Postoji li neka opasnost za majku i bebu zbog epiduralne analgezije ?
Apsolutno je bezbedna vezano za kičmenu moždinu jer je visina mesta plasiranja epiduralne igle znatno ispod visine završetka kičmene moždine. Od neželjenih dejstava mogući su: umereni pad krvnog pritiska, povišena temperatura trudnice i neprijatna, ali veoma retka položajna glavobolja zbog zadesne punkcije dure, tj. tvrdog omotača kičmene moždine. Izuzetno su retki lumbalni epiduralni krvni podliv i infekcija u vidu kolekcije gnoja zbog striktnog poštovanja principa sterilnosti i provere položaja vrha katetera. Za bebu je veoma povoljna jer je bolja cirkulacija između materice i posteljice, bolje je snabdevanje kiseonikom i hranljivim materijama. Zbog posteljice kao prirodne barijere nivo datih lekova je skoro nemerljiv u njihovoj cirkulaciji. Ocene stanja bebe po rođenju su veće.
Da li neke žene ne smeju da prime ovu anesteziju, koje su kontraindikacije ?
Kao što je delom napred navedeno trudnica apsolutno ne sme da se podvrgne proceduri epiduralne analgezije ako ne pristaje na ponuđenu proceduru, ako postoje poremećaji koagulacije, infekcija kože na mestu planiranom za ubod iglom, hipovolemijski šok, povišen moždani pritisak u glavi, ako ne raspolažemo adekvatnim iskustvom , opremom i lekovima za izvođenja ove tehnike. Relativne kontraindikacije uključuju sistemsku infekciju, postojeća neurološka oboljenja, težak stepen suženja srčanih valvula, posebno aortnog ušća i ako je trudnica na terapijskim dozama antikoagulantih lekova.
Odluka da se izvede epiduralna analgezija za porođaj trebalo bi da se zasniva na individulanoj proceni svake porodilje koja želi primenu te tehnike uz pažljivo razmatranje koristi i rizika i to u timskoj saradnji sa akušerom i babicom. Za uspešan završetak porođaja veoma je važno kontinuirano vremensko praćenje toka porođaja i dinamika promene jačine porođajnog bol radi pravovremenog dodavanja bolusa lokalnog anestetika i opioida kod proboja bola.
BIOGRAFIJA
Prim.dr Radomir V. Mitić, anesteziolog rođen je u Leskovcu,gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju . Diplomirao na medicinskom fakultetu u Nišu 1985. godine. Specijalistički ispit iz Anesteziologije i Reanimacije položio na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1992. godine.Usmeni ispit iz uže specijalizacije Klinička farmakologija sa farmakoterapijom položio 2007. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Mentor specijalizantima anesteziologije i hirurških grana za oblast anesteziologije, reanimatologije, intenzivnog lečenja i terapije bola pri medicinskom fakultetu u Nišu.Član Srpskog Lekarskog Društva od 1985. godine, Sekcije za Anesteziologiju, intenzivno lečenje i terapiju bola SLD-a od 1992. godine i Predsedništva Sekcije za anesteziologiju,intenzivno lečenje i terapiju bola SLD-a od 2011 godine. Predsednik Srpskog Aktiva za Regionalnu Anesteziju(SARA) za anesteziologiju, intenzivno lečenje i terapiju bola SLD-a od 2019 godine. Član Predsedništva Okružne podružnice Leskovac SLD-a i Uređivačkog odbora časopisa podružnice SLD-a Leskovac pod nazivom: Apolinem medikum et Eskulapium, takođe, Evropskog udruženja za regionalnu anesteziju ( ESRA ).Dobitnik diplome Kursa za edukaciju u anesteziologiji i intenzivnoj terapiji (CEEA)Evropskog udruženja anesteziologa( ESA).
Šef Odseka anestezije i reanimacije za otorinolaringologiju i oftalmologiju Službe za anesteziologiju sa reanimacijom Opšte bolnice Leskovac.Načelnik Službe za anesteziologiju sa reanimacijom Opšte bolnice u Leskovcu bio u periodima 1997-2000 godine i 2013-2019 godine. Osnivač i glavni organizator Škole za Regionalnu anesteziju i primenu ultrazvuka u Leskovcu od 2017 do 2024.Imao radove na Kongresu udruženja njujorških anesteziologa (PGA -71 i PGA- 74), a aktivno učestvovao PGA-73 održanom 2019 god. u Njujorku i predavač na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Autor 16 i koautor 53 stručnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim medicinskim časopisima.Nosilac naziva primarijus od juna 2023 godine.Dobitnik Zahvalnice, Diplome, Plakete i najvišeg nagrade -Povelje Srpskog Lekarskog Društva.Kao anesteziolog učestvovao u radu hirurške i ginekološke klinike KBC Priština- Gračanica tokom jedne decenije posle rata.Kao šef anesteziološkog tima jedan je od osnivača srpskog porodilišta bolnice u Pasjanu kod Gnjilana.
