“Zdrav san je preduslov zdravog života, neophodan je za dobro mentalno i fizičko stanje. Između ostalog, on regeneriše organizam i daje mu energiju”, rekla je u razgovoru za Puls Juga, dr Jovana Živić, specijalista psihijatrije i načelnica Službe za psihijatriju Opšte bolnice u Leskovcu. “Nasuprot zdravom snu, dugotrajna, nelečena nesanica povećava rizik,između ostalog, za nastanak depresije. Nedostatak sna zbog uticaja na pažnju i naše reflekse povećava rizik od povreda na radu, saobraćajnih nesreća, a kod starih osoba i do padova i lomljenja kostiju”, upozorava doktorka Živić.
Šta je zdrav san i koliko je značajan?
Spavanje je fiziološko, prirodno reverzibilno stanje u kome imamo umanjen stepen budnosti, karakteriše se sniženom sposobnošću za opažanje i reagovanjem na spoljašnje draži. Predstavlja jednu od osnovnih ljudskih potreba. Spavanje nastaje i postoji u mozgu, za njega je zadužena razlićita grupa neurona. Cirkadijalni ritam spavanja čoveka sastoji se od 6h-8h spavanja i 16h-18h budnosti. Postoje ljudi koji normalno spavaju duže ili kraće od uobičajenih 6h-8h, oni spadaju u grupu kratkih ( od 4h-6h) i dugih spavača ( 8h-10h). Čovek u proseku provede jednu trećinu života spavajući. Zdrav san je preduslov zdravog života, neophodan je za dobro mentalno i fizičko stanje. Kvalitetan san regeneriše organizam, daje mu energiju, dovodi do jačanja imunog sistema, dobrog hormonskog balansa, konsolidacije memorije, bolje koncetracije i raspoloženja.
Šta podrazumevaju poremečaji spavanja?
Poremećaji spavanja spadaju u jedne od najčešćih medicinskih poremećaja sa kojima se susreću lekari svih profila. Pogađaju široku populaciju i sve starosne dobi, sa godinama se povećava njihova učestalost i češće se javljaju kod žena. Mogu biti pokazatelj nekog ozbiljnog zdravstvenog ili mentalnog poremećaja ali nije neuobičajeno da se dijagnostikuju i kod potpuno zdravih osoba. Poremećaji spavanja podrazumevaju narušen kvantitet i/ili kvalitet spavanja. Primarni poremećaji spavanja se dele u dve grupe: I Disomnie, kod njih je kompromitovano vreme provedeno u spavanju i kvalitet sna, tu spadaju insomnia (nesanica) i hipersomnia (preterana pospanost) i II Parasomnie, se odnose na abnormalna ponašanja tokom spavanja, kao što su somnambulizam (meselarstvo), noćne more i strahovi kao I druga konfuzno-oneroidna stanja.
Koji je najčešči poremećaj spavanja?
Ubedljivo najprevalentniji poremećaj spavanja je insomnia ili nesanica. Minimun 50 posto ljudi doživi povremenu nesanicu, dok 15-20 post ima hroničnu nesanicu. Dijagnostički kriterijumi za postavljanje insomnie su postojanje subjektivnog osećaja otežanog otpočinjanja ili trajanja spavanja i njegove konsolidacije, osećaja umora koji se javlja i pored adekvatne dužine spavanja i manifestuje se otežanim svakodnevnim funkcionisanjem i umorom. Navedene tegobe traju minumum mesec dana, dovode do ozbiljnog premećaja u dnevnim životnim aktivnostima, narušavajući psiho-somatsko stanje i povećavaju rizik od akcidentnog povređivanja. Insomnia moze da bude inicijalna, kada osoba ima problem da uspostavi san, intermitentna, nju karakteriše često noćno buđenje i terminalna insomnia podrazumeva rano jutarnje buđenje sa osećajem umora i neispavanosti.
Koji su uzroci koji dovode do premećaja spavanja?
Etiološke faktore možemo podeliti na egzogene i endogene. U egzogene uzroke spadaju: promena ambijenta spavanja i časovne zone koji mogu da dovedu do poremećaja cirkadijalnog ritma, prisustvo fizioloskog, psihološkog i sociološkog stresora, naporna fizilka aktivnost neposredno pre spavanja, popodnevno spavanje, promena posla, upotreba kofeina, nikotina, alkohola i psihoaktivnih supstanci. Endogeni faktori podrazumevaju različite somatske i psihijatriske bolesti koje mogu da dovedu do destabilizacije spavanja.
Koje su posledice poremećaja sna po zdravlje čoveka?
Poremećaj spavanja, posebno deprivacija sna ima značajan uticaj na naše svakodnevno i dugoročno zdravlje, opštu funkcionalnost i produktivnost. Dolazi do disharmonije zaštitnog imunog i endokrinog sistema, što poveća rizik za nastanak kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti, uključujući gojaznost i dijabetes tipa 2. San i mentalno zdravlje su isprepletani. S jedne strane, poremećaji spavanja mogu da doprinesu nastanku i napredovanju mentalne bolesti, ali s druge strane i mentalne bolesti mogu doprineti poremećajima spavanja. Nesanica je često prvi znak psihijatrske bolesti – anksioznosti, depresije ili psihoze. Dugotrajna, nelečena nesanica povećava rizik za nastanak depresije. Nedostatak sna zbog uticaja na pažnju I naše reflekse povezan je i sa povećanim rizikom od povreda na radu, saobraćajnih nesreća, a kod starih i sa povećanim rizikom od padova i lomljenja kostiju.
Kako se leče poremećaji spavanja, postoji li rešenje?
Terapija poremećaja spavanja je kompleksna, obuhvata higijenu spavanja, farmakoterapiju i psihoterapijske intervencije. Higijena spavanja je skup mera i postupaka koji nam omogućavaju dobar san. Tu spadaju preporuke o načinu ishrane, fizičkoj aktivnosti, temperaturi sobe, kontrola uticaja spoljašnjih draži kao i edukacija o štetnosti upotrebe kofeina, nikotina, alkohola i pas-ci. Veoma je važno uspostaviti rutinu spavanja I izbegavati poslepodnevno spavanje. Blagotvoran uticaj na spavanje imaju opuštajući rituali, specijalne tehnike disanja i miorelaksacije kao i brojne druge kognitivno-bihejvioralne intervencije koje smanjuju stepen anksioznosti i fiziološki nivo budnosti. Od psihofarmaka prvo se daju hipnotici benzodijazepinskog ili nebenzodijazepinskog tipa. Njih treba davati u ograničenom vremenskog intervalu. Osim ovih lekova koriste se i preparati melatonina, sedirajući antipsihotici i antidepresivi. Često se, nažalost, lekovi daju prebrzo, predugo uz nepotrebno povišenje doze. Poremećaj spavanja je retko bolest per se, zaseban nozološki entitet, najčešće je to simptom u okviru kliničke slike neke somatske ili mentalne bolesti i zahteva adekvatan tretman osnovne bolesti.
