Poslednjeg dana februara, neprestupne godine preminula je čuvena jugoslovenska pesnikinja Mira Alečković. Pre sedamnaest godina,utihnula je zanavek,ova divna,nežna poetesa,najbolja prijateljica velike Desanke Maksimović.Miru sam upoznala u Leskovcu, bile smo zajedno na nekom prijemu.Tada sam je zamolila da bude recenzent, u mojoj prvoj zbirci pesama „Dok ti živiš“.Pristala je i od tada smo se nekoliko godina družile,najpre na mojoj promociji u kući Djure Jakšića u Skadarliji,a posle u njenom stanu,na sajmu knjiga u Beogradu,u Leskovcu više puta.
Imam veoma lepa sećanja na tu našu poetesu
Bez obzira na veliku razliku u godinama,mene prihvatila kao svoju drugaricu. Imale smo mi i naše male tajne…Itekako je imala suptilna dušu i nežne stihove,tako drage mnogima od nas!
Imala sam želju da đacima u mojoj osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ poklonim jedno nezaboravno druženje sa Mirom Alečković i ona je to prihvatila, sa radošću. Deca su bila oduševljena njenim stihovima i anegdotama sa raznih gostovanja.U povratku za Beograd pokvario nam se auto. Morali smo na servis.Ali, trebalo je doći nekako do njega. Vozač je zamolio da skinem čarape,da veže neki kaiš,kako bismo došli do prvog servisa. Tamo nas je mehaničar zajedno sa mercedesom, popeo na neku dizalicu…par metara iznad radionice.Kako se ona smejala! Rekla je tada:”Sa tobom mi se stalno događaju neka čudesa”!
Jedini put ,kada se skoro naljutila na mene je,kada sam joj uručila mali dar za uspomenu,u njenom starinskom predivnom salonskom stanu u Beogradu
Jedva je prihvatila, a onda me odvela do velikog hola i pokazala na ogromnu biblioteku. Rekla je tada, zamolila me, da mi ustupi celu njenu biblioteku, koja je bila za mene,pravo bogatstvo. Želela je da je sklonim negde,jer je osećala da neće još dugo. Predložila sam da knjige ustupi nekoj školskoj biblioteci. Volela je da šetamo kroz sajamske hale za vreme sajma knjiga i držala me ispod ruke! Srele smo jednom i ćerku Cirila Kosmača, njenog velikog prijatelja i bila je jako srećna kada smo načinile zajedničku fotografiju.Ja sam joj poveravala svoju veliku tajnu, često i pitala za savet. Njene su mi sugestije, što se poezije tiče bile jako dragocene i okrilatile su me..da pišem i objavljujem do dana današnjeg.
Ostala mi je draga i sada se sa milošću setim njenog nežnog lika i dragih susretanja. A njena poezija živi, trajaće još dugo,dugo u čitankama,bibliotekama…Jedna je jedinstvena bila Mira Alečković, volela je Leskovac i rado dolazila više puta na “Susretima žena pisaca Jugoslavije”sa Desankom,Vesnom Parun i drugim pesnikinjama. U mom je sećanju njen svetao lik, ovenčan nezaboravom!
Autor: Ivanka Stojanović
