U eri u kojoj se broj pratilaca meri kao valuta društvene relevantnosti, industrija lažnih pratilaca cveta gotovo nesmetano. Kupovina lažnih pratilaca postala je globalni biznis vredan više stotina miliona evra, a cene se razlikuju u zavisnosti od mreže, količine i „kvaliteta“ profila koji se kupuju.
Na primer, prema istraživanjima sajta HypeAuditor i izveštajima Business Insider-a, kupovina 10.000 lažnih pratilaca za Instagram košta od 45 do 90 evra mesečno, u zavisnosti od toga da li su pasivni („mrtvi“ nalozi) ili se radi o profilima koji povremeno lajkuju i komentarišu. Za 100.000 pratilaca cena se kreće između 265 i 530 evra, dok se milion lažnih pratilaca na Instagramu može kupiti za iznos od 2.650 do 8.800 evra. Na TikToku su cene slične, ali uz manju „aktivnost“ botova, dok je na Facebooku ova praksa manje prisutna, ali i dalje moguća.
U Srbiji je, prema neslužbenim analizama digitalnih agencija, kupovina lažnih pratilaca posebno rasprostranjena među političarima, estradnim ličnostima i influenserima, gde se kreiraju nerealni profili popularnosti radi dobijanja kampanja, honorara ili jednostavno – statusa. Brojke pratilaca na društvenim mrežama postale su novo merilo vrednosti, često bitnije od stvarnog sadržaja.
Kako prepoznati lažne pratioce?
Postoje jasni digitalni tragovi koji ukazuju na veštački napumpane brojke. Na primer, nagli skok broja pratilaca bez povećanja angažmana (lajkova, komentara), neuobičajena imena profila, nalozi bez profilne slike i bez objava, kao i identični komentari na različitim objavama. Alati poput SocialBlade, HypeAuditor i IG Audit nude besplatnu analizu autentičnosti publike svakog naloga.
Uprkos tome, veliki broj brendova i dalje zasniva svoje marketinške odluke na brojevima, što korisnike podstiče da investiraju u lažnu vidljivost. U međuvremenu, korisnici koji grade publiku organski, teško mogu da se takmiče u algoritamskoj trci za pažnju.
Ko stoji iza ovog biznisa i kako je regulisan?
Tržište lažnih pratilaca razvija se uglavnom u „sivoj zoni“ interneta. Većinu usluga nude firme i pojedinci iz Azije (Indija, Pakistan, Kina), ali i iz Istočne Evrope i SAD. Iako se prodaja lažnih pratilaca kosi sa pravilima korišćenja platformi kao što su Instagram, Facebook i TikTok, zakonske regulative su neujednačene.
U SAD je 2019. kompanija Devumi zatvorena i kažnjena zbog prodaje lažnih identiteta, dok je Federalna trgovinska komisija (FTC) prvi put uvela kazne za ovakvo poslovanje. U EU i Srbiji, regulativa o digitalnim prevarama postoji, ali se retko primenjuje na društvene mreže.
META (vlasnik Instagrama i Facebooka) javno istupa protiv veštačkog rasta brojeva, ali se njihova politika uklanjanja lažnih naloga uglavnom bazira na algoritamskom prepoznavanju, koje je sporo i često selektivno. Teoretski, potpuna zabrana bi umanjila angažman na platformama, pa se veruje da kompanije tolerišu određeni nivo „lažnog prometa“ radi većeg ukupnog učestvovanja korisnika.
Postoji i nekoliko dokumentarnih filmova na ovu temu, među kojima se izdvaja „Fake Famous“ (HBO, 2021), koji otkriva kako se nepoznate osobe pretvaraju u influensere kroz kupovinu pratilaca, komentara i lažnih saradnji. Kroz eksperiment reditelja i novinara Nicka Biltona, troje anonimnih mladih ljudi pokušavaju da postanu poznati isključivo kupovinom virtuelne popularnosti. Film takođe razotkriva da čak i svetski poznate zvezde – uključujući sportiste, muzičare i modne brendove – koriste ovu taktiku kako bi održali imidž i uticaj. Iako konkretna imena često ostaju u domenu spekulacija, u javnim analizama se kao korisnici sumnjivih metoda često pominju i velike pop zvezde, pa čak i članovi političkih elita.
Najglasniji kritičari lažnih profila i sami korisnici takvih usluga
Čak i oni zagovornici društvenih mreža koji promovišu digitalnu transparentnost i slobodu izražavanja sve češće ukazuju na problem lažnih pratilaca – pa tako ni najpoznatiji među njima nisu izuzetak. Prema istraživanju kompanije SparkToro, specijalizovane za analizu publike na mrežama, više od 23% pratilaca Elona Muska na Twitteru (danas X) predstavljaju spam ili lažne naloge. Analiza je sprovedena pomoću alata koji detektuje neautentične naloge na osnovu niza faktora, uključujući broj objava, profilnu fotografiju, biografiju i aktivnost naloga.
Još alarmantniji podatak objavio je The Guardian, pozivajući se takođe na SparkToro: čak 70% Muskovih pratilaca smatra se „neautentičnim ili neaktivnim“ u nekom obliku – bilo da su botovi, lažni profili ili korisnici bez ikakve aktivnosti. Ovi podaci dodatno su odjeknuli u javnosti upravo zato što je sam Musk jedan od najglasnijih kritičara lažnih naloga na platformi koju je kasnije i kupio.
Pogubni efekti na mlade i stvarnost
Kult broja i lažna popularnost stvaraju kod mladih ljudi ozbiljan psihološki pritisak. Potreba da se održi iluzija savršenstva dovodi do anksioznosti, osećaja niže vrednosti i digitalne zavisnosti. Brojna istraživanja, uključujući radove American Psychological Association i Royal Society for Public Health iz Velike Britanije, ukazuju da postoji direktna veza između lažnog predstavljanja na mrežama i mentalnih oboljenja, posebno među devojčicama uzrasta 12–16 godina.
U trci za lajkovima i validacijom, gubi se ono što je najvrednije – autentičnost. Brojevi, bez obzira što su lažni, diktiraju tržište prodaje, kupovine, potražnje… Tako se stvara iluzija uticaja koja se na kraju naplaćuje skuplje od istine.
