Pre desetak godina,započela je Dejanova morsko ronilačka avantura lova na hobotnice u Egejskom moru. Odrastao pored Veternice,tada nije imao nikakvo znanje o morskom svetu.
“Ljubav prema ronjenju na dah pojavila se odavno, od vremena kada sam ćerki Nini sakupljao školjkice”, počinje svoju priču, Dejan Veljković.
“Prvi susret sa hobotnicom bio je smešan, jer sam se zbunio, kada sam pri zaronu primetio,da me neka dva oka ispod kamena posmatraju. Vraćao sam se više puta dok se nisam uverio o čemu se radi.U to vreme, upoznao sam jednog Beogradjanina, koji bi se pri svakom odlasku na ronjenje, vraćao sa punom torbicom svežih hobotnica.Krenuo sam sa njim, da vidim kako on to radi, kako im otkriva stanište,kako ih lovi rukom”, priseća se Dejan.
Strast prema lovu, preneo i u morske dubine
“Počeo sam da uživam u otkrivanju mesta gde ovi mekušci žive.Inače,hobotnice važe za inteligentne morske životinje. Imaju osam pipaka,pa ih nazivaju i Oktopodima.Ne znajući mnogo o njima na početku,uplašio me jedan primerak hobotnice,koji je pokušavajući da se od mene sakrije,ispustio crno mastilo, koje im inače služi da se zakamufliraju i pobegnu od predatora. Takodje, imaju sposobnost mimikrije, tojest mogu da menjaju boju i da se prilagodjavaju sredini u kojoj se trenutno nalaze”.
Lov na hobotnice može biti i opasan
“Ove morske životinje sa donje strane imaju otrovni zub kojim umrtvljuju svoj plen.Nakon vadjenja hobotnice ja se trudim da ga odstranim.Inače, njima su omiljena hrana školjke i rakovi.Tako su to i znaci gde ih naći.Pored uredno naslaganih kamena oko skrovišta uvek budu ostaci pojedenih školjkica.Adrenalin uvek raste, jer sam siguran da je moj plen tu.Nikada ne znam veličinu hobotnice i kako će proteći sam čin ulova.One se vrlo često pipcima zalepe za kamen ili stenu u kojoj su se zavukle i to samo odvajanje bude veoma teško.U početku mi je bilo veoma teško jer se dešavalo da se pipcima obmota oko mojih ruku. To hipotetički može biti opasno.Jednom lovcu se eto dogodilo, da je nožem pokušao da se oslobodi njenih pipaka, ali je sebe doveo u opasnost presekavši venu”, nastavlja priču.
Mlaz mastila hobotnice direktno u oči
“Najviše sam se uplašio kada sam nakon vadjenja hobotnice iznad vode,osetio mlaz njenog mastila u oči. Mislio sam da ću imati posledica, ali na sreću ipak nisam. To mastilo u vodi,pored kamuflaže, služi i da umanji čulo mirisa kod njenih predatora”, kaže Veljković.
On dodaje da u lov na hobotnice ide bez harpuna ili nekog mamca i lovi ih isključivo rukama. Zanimljivo je da je i Dejanova kći Nina, takodje lovac na hobotnice.
“Neko sa kim uživam u lovu pod vodom je i moja ćerka koja je sve naučila.Naša zajednička ljubav prema lovu, jednaka je i prema fotografiji i snimcima u vodi. Uživanje u pravljenju podvodnih snimaka je naša svakodnevica na moru.Moja ćerka Nina je kao devojka posebna atrakcija na plaži kada izadje iz vode sa ulovom. Oko nje se najviše okupe deca,koja traže da se fotografišu sa hobotnicom, ali i imaju mnoga pitanja. Nije svejedno,dok se fotografišu, a pipci im se lepe za kožu i ostavljaju tragove”.
Pravo je uživanje lov na hobotnice, ali ništa manje zanimljiv je i ostali podvodni svet. Medjutim, on krije i brojne opasnosti, zato je najbolje samo uživati u pogledu i ne remetiti lepotu morskog sveta, smatra naš sagovornik.
“Onog trenutka kada stavim masku i pogledam u vodu,osećam da je to drugi svet, kao kap vode koju gledamo pod mikroskopom. I baš uživam u onome što vidim i uvek jedva čekam novi ulazak pod vodom”, kaže Dejan Veljković.