Master učitelj i viši dipomirani bibliotekar Narodne biblioteke „Radoje Domanović“ u Leskovcu. Bavi se stripom, ilustracijom, slikanjem, učesnik likovnih i strip kolonija, volonter u Udruženju za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju „Naš svet“ u Leskovcu. Posebno interesovanje iskazuje za rad sa decom i mladima sa smetnjama u razvoju, realizovala brojne radionice i aktivnosti sa njima u okviru biblioteke, ali i van nje. Učestvovala na naučnim i stručnim skupovima iz oblasti bibliotekarstva i obrazovanja. Član je Sekcije za rad sa decom i mladima Bibliotekarskog društva Srbije. Pokrenula blog i Instagram stranicu „BiblioNada“ @biblionada sa željom da prikaže da je uloga bibliotekara i ta da su oni ujedno i mentori i istraživači, ali i organizatori, pisci, umetnici, inovatori i ljudi koji korisnicima mogu uvek pružiti pravu informaciju. Vodila intervjue sa bibliotekarima iz različitih biblioteka sa ciljem da ukaže na važnost bibliotekarstva u očuvanju nacionalne kulturne baštine i njihovoj ulozi u neformalnom obrazovanju svojih korisnika.
Šta je Nadica najpre: bibliotekar ili umetnik?
Ne bih tačno mogla da razdvojim ove dve stvari, jer i jedno i drugo je spoj svega što volim da radim i što predstavlja mene kao ličnost. Ljubav prema crtanju i slikanju nastala je još kad sam bila dete. Crtanje i slikanje je sastavni deo mene od malena i čime god da sam se bavila u životu, svoje misli i emocije prenosila sam na papir i platno. Za mene je slikanje jedan od načina vođenja ličnog dnevnika.
Završila sam srednju umetničku školu. Iako sam odlučila da studiram nešto drugo, put umetnosti nikada nisam zanemarila. Imala sam više grupnih izložbi stripa i slika u zemlji i inostranstvu, ilustrovala brošuru „Srećko i Nada“ Odbora za prevenciju bolesti zavisnosti i borbu protiv verskih sekti Skupštine grada Leskovca, ilustrovala zbirku pesama o knjigama, čitanju, bibliotekama i bibliotekarima „Eureka! Biblioteka!“Elizabete Georgiev u izdanju Biblioteke u Lazarevcu, izradila e-bojanku o bibliotekama. S druge strane, oduvek me je privlačio rad sa decom i mladima i zato sam završila Učiteljski fakultet u Vranju. Radila sam nekoliko godina kao učitelj u osnovnim školama u Leskovcu i okolini, ali život me je odveo na drugu stranu. Nakon otvaranja moje prve samostalne izložbe slika 2010.godine pod nazivom „Prožimanje“, koja je bila priređena u Biblioteci u Leskovcu, počela sam da radim kao bibliotekar u istoj.
Bibliotekarstvo mi je omogućilo da objedinim sve ono što volim – knjige, umetnost, rad sa decom i mladima. Biti bibliotekar je zanimanje koje ti pruža mogućnost da budeš najbolja verzija sebe, da razvijaš svoje sposobnosti i talente, da budeš podrška korisnicima i doprinosiš svojoj zajednici. Kao neko ko se bavi crtanjem i slikanjem, ali i kao bibliotekar težim ka tome da pre svega budem čovek i da u skladu sa svojim mogućnostima pomognem onima kojima je pomoć potrebna. Smatram da nam talenti nisu tek tako dati, već da ih delimo sa drugima. Time što dajemo sebe i unosimo ljubav u svoj rad mi zapravo pravimo lanac dobrote. Dugo sam slušala da kada želite da uradite neko dobro delo to treba da skrivate od očiju javnosti, međutim, kroz lični primer i pozivajući ljude da se uključe u razne dobrotvorne akcije uverila sam se o neophodnosti širenja svesti kod ljudi da je naše malo nekome mnogo i da bi svako prema svojim mogućnostima trebalo da doprinese zajednici.
U biblioteci je Vaša aktivnost jako zapažena…
Kad sam počela da radim u leskovačkoj Biblioteci bila sam bibliotekar Pozajmnog odeljenja za odrasle. Nema lepšeg osećaja od tog kad si okružen knjigama. Miris knjiga je najlepši na svetu. Volim rad s ljudima, razgovore o knjigama, a najviše sam volela susret sa starijim ljudima koji su uvek željni da podele neku svoju priču o ličnom životu. Od 2019.godine radim na Odeljenju književno-obrazovnog programa i izdavaštva. Ovaj posao doprineo je da iskažem svoju kreativnost na mnoge načine. Veoma je važno da za realizaciju ideja imate podršku direktora i zbog toga sam zahvalna direktorki Vesni Ilić. Za ovih pet godina, timskim radom sa kolegama, realizovali smo brojne radionice za decu i mlade, književne večeri, tribine, projekte i razne druge aktivnosti. Biblioteka sada izgleda potpuno drugačije od onoga kako je izgledala kada sam počela da radim u njoj.
Borba protiv “Tarife naknade” ipak se uspešno završila..
Tokom ove godine pojavio se problem sa uvođenjem ,,Tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi” kojom se od javnih biblioteka u Srbiji potražuje da plaćaju 15 dinara po pozajmljenom primerku knjige. Bibliotekarsko društvo Srbije, reprezentativno i najveće udruženje u kulturi, je povodom ove Tarife objavilo onlajn peticiju za odlaganje stupanja na snagu naplate koja bi trebalo da počne od 1. januara 2025. godine, jer ovaj pravni akt, u aktuelnoj formi, preti da ugrozi rad javnih biblioteka Srbije, odnosno ostvarivanje njihove osnovne funkcije – obavljanjanje poslova od opšteg interesa za državu.
Putem peticije prikupljeno je 10.500 potpisa. Nedavno je održana i konferencija za medije Bibliotekarskog društva Srbije na kojoj je objavljen odgovor Ministarstva kulture Republike Srbije na inicijativu BDS-a u kojem se kaže da je Ministarstvo kulture podržalo molbu Bibliotekarskog društva Srbije za stavljanje van snage Tarife. Saglasno svojim nadležnostima, Ministarstvo je pripremilo i uputilo Predlog rešenja o obustavi izvršenja Tarife i pokretanje procedure ocene njene ustavnosti i zakonitosti Vladi Republike Srbije, radi razmatranja i usvajanja na prvoj narednoj sednici. Bibliotekarsko društvo Srbije je danas objavilo vest da je Vlada Srbije donela rešenje kojim se obustavlja izvršenje Tarife koju je donela Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava.Stavljanjem Tarife van snage javne biblioteke neće biti u obavezi da plaćaju novčanu naknadu od 15 dinara po pozajmljenom primerku knjige.Biblioteke su sada na pola puta do pravičnog i pravednog rešenja za sprovođenje Zakona o autorskom i srednom pravima.
Kada je umetnost u pitanju šta ona podrazumeva u vašem slučaju i šta da očekujemo?
Za mene je umetnost način života.Umetnost vam dozvoljava slobodu izražavanja i to je nešto što vam niko ne može oduzeti. Pre dve godine naišao je težak period za mene, u isto vreme kada sam izgubila oca, kod majke je otkriven redak oblik raka – multipli mijelom, koji ju je vrlo brzo vezao za postelju. Dok smo se borili za mamin život, znala sam da će nam umetnost pomoći da savladamo taj period života. Mami sam dala igle za pletenje i plastične kese u boji od kojih je počela da plete razne predmete, a ja sam slikala i crtala. U tom teškom periodu nastalo je na stotine radova za razne humanitarne izložbe za Decu leptire i druge humanitarne izložbe. Tada su nastale i ilustracije za knjigu „Eureka! Biblioteka!“. Uz molitvu i rad, majka se izborila i sada se kreće uz pomoć ortopedskih pomagala.
Trenutno je u pripremi druga samostalna izložba slika koju radim na ručno pravljenim papirima koje izrađuju mladi sa smetnjama u razvoju iz Udruženja „Naš svet“. Ovom izložbom želim da ukažem na važnost prihvatanja različitosti i prikažem lepotu razlike među ljudima. I ova izložba imaće humanitarni karakter.
Živite u porodici koja je prava umetnička, čak je i vaša kćerka talentovana…
Sa Markom smo se upoznali još u srednjoj školi. Može se reći da nas je strip povezao. On je neko ko se bolje izražava rečima, a ja kroz crtež. Radili smo na izradi više zajedničkih stripova. Uglavnom radimo tako što ja nacrtam strip, a on, potom, napiše scenario. Ćerka Jana se vešto izražava na oba načina, i rečima i kroz crtež. Pohađa Školu stripa već pet godina i već pokazuje značajne rezultate. Bila je i saradnik u radu na knjizi „Eureka! Biblioteka“ i dala svoj doprinos. Nedavno je dobila međunarodnu nagradu za strip u Mostaru. Osluškujemo njene potrebe i usmeravamo je na ono što voli da radi. Strip je jako značajan za razvoj kreativnosti kod dece i mladih, zato ga drugima rado preporučujem za čitanje i bavljenje njime.
Dobili ste brojne nagrade,a da nešto saznamo i o Vašim očekivanjima
Konačno radim sve ono o čemu sam maštala čitavog života. Imam brojne želje i nadanja kojima stremim. U narednom periodu nastaviću da radim intervjue sa bibliotekarima širom zemlje, ali i inostranstva i uređujem blog i Instagram stranicu „BiblioNada“. Volela bih da ti intervjui budu objavljeni u vidu publikacije, kao i da preradim e-bojanku o bibliotekama koja bi, takođe, dobila štampani oblik.
Što se nagrada tiče, velika čast ukazana mi je nedavno kada smo zajedno sa Elizabetom Georgiev dobile nagradu „Olivera Ranđić” za najkreativniji doprinos (ne)formalnom obrazovanju, za iskorake, inovativnost i hrabrost u uvođenju novih metodologija i alata u obrazovanju u oblasti ljudskih prava i humanističkih nauka, uz podsticanje saradnje između obrazovnih institucija i nevladinog sektora na svim nivoima, koju dodeljuju Fond B92, Filmski festival Slobodna zona i Slobodna zona junior. Posebna čast ukazana mi je ovog meseca dobijanjem Zahvalnice za izuzetan doprinos i podršku radu Bibliotekarskog društva Srbije koju mi je na 21. konferenciji Bibliotekarskog društva Srbije, održanoj u Gradskoj biblioteci u Pančevu, uručila predsednica Jelena Glišović. Nema lepšeg osećaja od onog kada vam priznanje ukaže zajednica kojoj pripadate. Jedna od nagrada koja mi je posebno draga je nagrada „Zlaten strip“ za inovaciju u stripu koji sam dobila 2007. godine u Velesu (Makedonija). Nagrade su značajne, ali i obavezujuće, jer nakon dobijanja priznanja imate obavezu da opravdate poverenje koje vam je dato.
Moj cilj nikada nisu bile nagrade, ali radost kada ih dobijete je nemerljiva, posebno ako dolaze iznenada i neočekivano. Mislim da je u tome i tajna uspeha – raditi stvari iskreno i iz srca bez očekivanja nagrada i priznanja. Uostalom, ima li većeg priznanja od iskrenog dečjeg zagrljaja i ličnog zadovoljstva? Za mene ne postoji.
