„Bez nužde ne treba drugome otkrivati srce svoje.Među hiljadu, moguće je naći samo jednoga koji bi sačuvao tvoju tajnu.Kada je mi sami ne čuvamo u sebi, kako se možemo nadati da će je sačuvati drugi“…Ove reči jednog pravoslavnog svetitelja, Svetog Serafima Sarovskog podsetile su me na veliku istinu koju naš narod ima kao svoju mudru izreku „Ćutanje je zlato“. Da to je mudro i kada god može,čovek bi trebalo da se ponaša upravo tako.
Ali, avaj. Nismo svi ni mnogo pametni,a kamo li mudri.Život nas navodi na razna iskušenja,okruženi smo mnogim ljudima, jednostavno, nismo sami na ovom svetu,da bi nam ćutanje bilo imperativ. Uostalom, čovek je socijalno biće koje treba da nauči da se druži sa drugim ljudima.
To kakva ćemo osoba biti ima temelja u porodici i ona je ključna za formiranje naše ličnosti.Za ono šta ćemo postati, ako odrastemo.Da,ako odrastemo.Jer nekima se desi i da ne odrastu. Da zauvek budu neko ko voli šarenilo, izazov igrački i pitanja o tome šta je to unutra, od čega su napravljene? Tako im, iako su odrasli ljudi naizgled, ostaje viđenje sveta kroz taj šareni kaleidoskop, a oni bivaju uvereni da su i ljudi igračke, koje mogu da lome, da im zaviruju unutra, uvereni da ne treba ni da snose posledice takvog ponašanja.
U porodicama gde laž,prevara,neistina jesu strano telo koje ne upada u oko ni greškom, odrastaju ljudi bez „oklopa“, bez „debele“ kože.Oni će vam uvek reći istinu i gledaće vas pritom u oči u tim trenucima. Zato su omraženi.Jer, budimo realni. Mnogi ne vole iskrene osobe,koje su po pravilu u manjini.
Priznaćete, istina zna da bude bolna..Reći nekom,naprimer, da nije dovoljno obrazovan ili da je nekompetentan,da nije dobar majstor, da vam je pokvario frizuru ili vas pokrao u pekari, nije ni malo prijatno ni čuti ni doživeti.Istina je jedna,čak i kada su reči birane.
Za istinu treba imati hrabrosti. Jer „čovek koji nije hrabar, ne može biti ni pošten,jer poštenje zahteva žrtve,koje kukavica ne može da podnese,a zahteva i velikodušnost,koju ne može razumeti“, rekao je Jovan Dučić,srpski književnik i diplomata.
Da li onaj koji ljubi istinu,treba da ostane takav kakav jeste? Naravno! Jer Čovek sebe gleda u ogledalo, a ono je samo u cirkusu iskrivljeno.Samo su prave vrednosti trajne i nemaju cenu u ovom svetu.
Autor: Suzana Živković