Mnogi pčelari u Srbiji, ali i šire, već godinama imaju probleme sa svojim pčelinjacima, doživljavaju gubitke i u broju pčela i količini meda, dok je naša poznata pčelarka Marina Petković iz Donjeg Bunibroda zadovoljna stanjem u svojim košnicama kojih ima 105 ukupno. Na pitanje kako to, Marina ima precizan odgovor: „Izdvajam vreme, učim, posmatram ih, činim sve da im pomognem da prežive“!
Voćnjak iza porodične kuće Marine Petković i njene porodice u Donjem Bunibrodu ima tridesetak košnica raspoređenih u nekoliko redova. U sredini je „pojilica“ sa vodom, a na njoj rojevi malih radilica koje se na ovim tropskim vrućinama tako spašavaju, unoseći i u košnice dovoljno vlage. Sa Marinom smo razgovarali upravo pored njenih košnica koje su deo od više od stotinak košnica, raspoređenih na još dve lokacije, od kojih je jedna na planini.
Pčelarenje poslednjih nekoliko godina zahteva sve veće napore i ulaganja
„Mnogo puta do kasno u noć radim sa mojim pčelama, jer tako mora da bi ostale zdrave i na broju. Za ozbiljno i odgovorno pčelarenje, potrebna su sve veća ulaganja i trud da bi se pčelinje zajednice održale. Da budu zdrave, jake i vitalne da bi mogle da donesu i sebi i pčelaru i da bi zapravo opstale. Svedoci smo da je priroda, nažalost surova poslednjih godina, a to pčele prve osećaju. Zato je potrebno da se ljudi udruže, da se svest podigne, da se pomogne pčelama, a ako se njima pomogne sigurno ćemo pomoći i sami sebi“, kaže naša sagovornica.
U Marininom pčelinjaku bolesti pčela nema
„Trudim se da budem pastir svojim pčelama. Jako sam oprezna, izdvajam vreme da iskontrolišem sva sredstva koja primenjujem kod pčela. Jer pčelinje zajednice moraju na vreme da se uvedu u jedno kvalitetno stanje, da što manje dožive stres. Da kada je ovaj sušni period kakakv je ovaj sada, nepovoljan, da im se pomogne da prežive. Da im se daju adekvatni vitamini i prihrana i uloži određeno znanje u primeni tih preparata, kao i da se posmatra ponašanje pčela, da bismo znali da li taj preparat pčeli godi ili ne. Moramo tu da budemo da na vreme reagujemo, jer samo prave mere u pravo vreme daju rezultate, ocenjuje Marina.
Predhodne ali i ova godina nisu naklonjene pčelarima i pčelarstvu, ali upravo ovaj mesec, avgust je od velike važnosti
„Ovaj mesec je taj u kome najviše pažnje mora da se posveti pčelama. Da se dopune zalihe hrane, da se obrati pažnja na bolesti, na zaraženost varoom koja je nažalost poslednjih godina odgovorna za gubitak pčelinjih zajednica. Ona desetkuje pčelinjake. Pčelar u avgustu mora da je stalno na pčelinjaku, svaki dan, da vodi računa, da piše, da beleži, posmatra, koristi određena sredstva, da primeti da li su ona dobra ili ne, ne bi li tako spasio svoje pčelinje zajednice.
Odgajanje matičnjaka za druge pčelare
„I ove godine uspešno sam se bavila odgajanjem matičnjaka, to su čaure iz kojih se izležu matice. Ja to predajem pčelarima i oni dalje nastavljaju sa radom i uvećavaju broj zajednica. Ovo je siromašan predeo što se prinosa u medu tiče i ja sam shvatila da se ne mogu zadržati samo na medu. Shvatila sam da pčelarenje nije samo med nego da pruža mnogo drugih mogućnosti. Tako sam se osmelila da uđem u zanat, da pomognem pčelarima i da razvijem još više moj posao. Taj zanat je odgajanje, rojeva, matica, matičnjaka, raznih preparata, na bazi polena propolisa, kristalisanog meda, matičnog mleča, voska, pčelinjeg otrova, perga i mnogo još toga. Na taj način sam sebi obezbedila prihod, a mnogim pčelarima pomogla da razviju svoje zajednice“, zaključuje Marina.
