Da ujed zmija otrovnica nije bezazlen pokazuje i primer nedavnog slučaja, kada je Vlasotinčaninu Marku Stojičiću, pecanje pretvoreno u noćnu moru.Na njegovom telu i ovih dana vide se jasni tragovi posledica dejstva otrova od poskoka.
„Bio je to trenutak nepažnje.Bio sam na pecanju na Rupskoj reci, već je bilo kasno predveče.Bio sam tri do četiri kilometara daleko od auta. Morao sam da se vratim kroz reku. Na sreću, lekari u Vlasotincu su brzo reagovali, dali su mi prvi serum. Dok sam stigao do lekara,koji su se već organizovali, već je počela da mi se koči ruka.Kasnije do dolaska u leskovačku bolnicu imao sam osećaj kao da je ruka od kamena. Ali, na sreću dobio sam i drugi serum i potrebnu terapiju tako da mi je sve bolje“, kaže ovaj mlađi Vlasotinčanin.
Prvi pacijent sa ujedom zmije otrovnice bio je sedmogodišnji dečak iz okoline Lebana, on je pre mesec dana lečen u Službi za infektivne bolesti, kući je pušten u dobrom stanju.
Nakon ujeda podvezati mesto, zavojem ili trakom
„Nikada se ne zna gde ovih dana možemo da naiđemo na zmiju, bilo da smo negde u prirodi, šumi, ali jednako i u našim dvorištima, podrumima ili nekoj šupi.Ovo je vreme kada su one jako aktivne i ukoliko se osete ugroženim, one će vas ujesti.Problem u tom slučaju je ako je ta zmija otrovnica, na našim prostorima najčešće je to poskok. U tom slučaju, prva pomoć čoveku je podvezivanje mesta ujeda nekim zavojem ili sličnim materijalom, samo ne konopom ili nečim što bi se useklo u kožu i prekinulo cirkulaciju.Odmah se treba javiti lekaru da bi se najpre primio serum protiv otrova, a potom i dalja terapija“, kaže infektolog Božidar Miljković, načelnik Sluzbe za infektivne bolesti Opšte bolnice u Leskovcu.
Zmije najčešće ujedaju čoveka za prste nogu ili ruku
„Razumljivo je da se ujedi dešavaju na prstima i nogama, ali i na rukama, jer je to najčešći put kontakta sa zmijama.Međutim, ukoliko bi se ujed desio u predelu glave ili vrata čoveka, to bi moglo da bude izuzetno opasno po život čoveka. U trenutku ujeda, zmija zabode dva svoja zuba i probije kožu i potkožno tkivo i ubrizga manju ili veću količinu otrova.Procena je da je prosek oko 20 miligrama.Inače, na našim prostorima, postoje tri vrste zmija otrovnica, poskok, šarka i šargan.“
Toksin deluje lokalno, ali i na ostale organe u telu čoveka
„Zmijski otrov ima takozvane ciljane organe.Napada centralni nervni sistem, odnosno mozak, dolazi do brze rekacije i kardiovaskularnog sistema, dakle toksične efekte ispoljava i na srce i krvne sudove.Potom i na bubrege i jetru u poodmakloj fazi delovanja ukoliko se ne primeni serum protiv zmijskog otrova. Sve ovo u teškim slučajevima vodi u pravcu septičnog, odnosno toksičnog šoka. Prilikom samog ujeda čovek oseti jak oštar bol, ubrzo se javlja otok“.
Prve reakacije jesu: pad krvnog pristiska i ubrzani rad srca
„Nakon ujeda otrovnice, počinju rekacije vrlo brzo, pored pada pritiska ubrzanog rada srca, čovek je bled, orošen znojem, dobija mučninu u težim slučajevima se javlja i povraćanje.Ta stanja spadaju u red urgentnih stanja u medicini.Uglavnom, lakše će podneti mlađe osobe, nego starije koje već imaju neke hronične bolesti. Lečenje podrazumeva pored seruma, primenu antihistaminika, antibiotika,infuzionih rastvora, kortikosteroida“.
Kako naglašava doktor Miljković, na svu sreću smrtni ishodi od ujeda zmija otrovnica su vrlo retki, jer postoji mogućnost brze reakcije i pružanja pomoći od strane lekara.Takođe, komplikacije su kratkotrajne prirode, kada su u pitanju unutrašnji organi.Najčešće se dešavaju pojave nekroze tkiva, i u tim slučajevima i hirurške intervencije,tako da takvim pacijentima ostaje trajni ožiljak.
