Put za grad Esauiru, pravac Atlanski okean, zapadna obala Maroka. Zemlja koja je bivša francuska kolonija, afrički disident, jer je jedina država koja danas nije članica afričke lige ili država, naroda. Kroji svoj moderni put pokušavajući da iskoristi sve svoje prirodne resurse. Država koja je po uredjenju monarhija-Kraljevina koja opstaje. Kralj je svetinja koji se izuzetno poštuje i uvažava. Na početku smo ovog putovanja ,koje kao i svako drugo oplemenjuje,širi ljudske vidike, daje mogućnost istraživanja kulture jednog naroda, običaja, kuhinje, hrane, istorije.
Maroko zemlja sa 40 miliona stanovnika, arapsko-berberskog porekla
Ovu zemlju samo 15 kilometara Gibraltara odvaja od Evrope. Nekada jako moćni, bili su i osvajači juga Španije i Andaluzije. Marvi su na tim prostorima vladali 500 godina i ostavili veliki pečat i prosperitet na tlu današnje Sevilje, Kordobe, Granade u kulturi i arhitekturi španaca. Potom francusko- portugalska kolonija, ponizna izrabljivana država koje je iz tog doba izvukla dosta pozitivnog za svoju državu. Nekada je razmatrana i mogućnost da li Maroko da bude deo Evrope ili Afrike? Ipak je odlučeno da ostanu u Africi.Asfalt perfektan, propisne debljine, bez ijedne pukotine, valjda što ne bacaju so i nemaju rizlu, tokom zimskog perioda, kakva sreća za njih.
Maroko je sedma zemlja po jačini ekonomije u Africi
Jedan od najvećih svetskih proizvodjača i izvoznika rude fosta na svetu. Bogati su prirodnim resursima,na severu Sredozenmo more i planinski masiv planine Atlas, koji je dug 2600 kilometra, proteže se sve do Tunisa i prirodna je brana od pustinje Sahare. Maroko ima plodno brdsko podrucje nalik Provansi sa nepreglednim vinogradima, maslinjacima,ima plodnu ravnicu gde proizvode sve kulture voća i povrća.
Na krajnjem jugu pustinja Sahara koja je velika turistička destinacija u Maroku
Imaju dugu obalu uz Atlanski okean i glavne luke u tom delu Afrike Kazablanka i Esauira glavna luka Afrike za prevoz rudnog bogatsva.Ne mogu opisati prizor drvoreda i nepreglednih polja stabala Argana, čak 2 miliona u regionu Esauire i Safe su pod zaštitom države i Uneska.Drvo Argana jedino na svetu uspeva u Maroku, u ovom regionu zapadnog dela države. Semena argana koriste se kao glavni sastojak kozmetickih preparata svih poznatih svetskih brendova. Arganovo ulje je lekovito, koristi se za negu kože, kose i raznih oboljenja, na primer značajno je u regulisanju nivoa šećera u krvi kod dijabetesa. Postoji i hladni način ekstrakcije ulja koje je jestivo koristi se za salate.
Na putu dugom oko 160 kilometara prema Marakešu bezbroj stada koza koje brste plodove argana, nalik našim šljivama samo zlatno žute boje, seme koje izbace stolicom nakon toga se sakuplja i dalje preradjuje u izuzetno skupo arganovo ulje.
Koze su pored puta bile nekada atrakcija, gde su ih dovitljivi meštani vezivali za grane arganovog drva, da bi se turisti slikali vezujući po petnaestak životinja i naravno slikanje naplaćivali. Sada je u cilju zaštite životinja- koza, stogo kažnjivo i zabranjeno vezivati koze za drvo.
U 7. veku pre nove ere Feničani su naseljavali region grada Esauira
Luka je bila važna za karavane iz Sahare.Naziv grada Mogador je iz 1506. godine kada dolaze portugalci i on biva portugalska kolonija do sredine 18. veka
1765. sultan koji je vladao Marokom je odlucio da napravi luku za Crno roblje i portugalci se povlače nakon 250 godina vladavine. Dolaskom francuza u drugoj polovini 18. veka luka gubi taj značaj.Do 1956. Postoji francuski protektorat nad Marokom, kada Maroko konačno dobija nezavisnost i postaje Kraljevina Maroko.
Grad Esauira je vanvremenski,zapljuskuju ga burni talasi Atlanskog okeana, povremeno duva izuzetno jak vetar
Neverovatne su oscilacije plime i oseke verovatno zbog izuzetno jakih struja.
Kupaći kostim koji smo poneli slobodno je ostao u koferu, ni pod tačkom razno nismo razmatrali ulazak u okean. Možete surfovati, dolaze ljubitelji surfovanja iz celog sveta, ali kako nismo vični ni u toj disciplini, ostaje nam da osetimo vetar sa okeana u kosi i u na licu koji je neopisiv, mirišemo miris okeana koji je drugačiji od mirisa sa Halkidikija. Grad je opasan jakom starom tvrdjavom koju je teško bilo osvojiti dolazeći brodovima sa okeana, pa su portugalci lako vladali. Divna je i divlja priroda koju treba na trenutke osetiti i doživeti. Esauiri je proslavio Džimi Hendriks, davnih šezdesetih godina kada je pred nastup na Vudstoku odličio da se odmori i pripema u ovom gradu.
Medina -stari grad i pijaca u Esauiri su proglašeni 2001. Godine svetskom baštinom od strane Unesca
Jedan deo stare Medine ovog grada je u znaku Dzimija Hendriksa, gitariste, rok muzičara, prodaju se njegove slike, nakit i garderoba u hipi stilu. Neretko na ulicama ovog grada dostupne su i nedozvoljenje droge marihuana i hašiš, mogu vam se bez problema ponuditi ako želite. U Maroku ove droge nisu legalizovane, ali se tolerišu, kako kažu sami marokanci. Na ulicama rok grupe sa odličjem hipi stila, divna muzika rok gitara dok sedite po obližnjim restoranima i roof top terasama sa pogledom na okean .Možete naručiti tradicionalni čaj od sveže nane, neki koktel ili pivo Casablanka. Možete pojesti picu, pastu ili domaći kus-kus ili tažarin sa izborom mesa od morskih plodova, junetine ili piletine, grilovano povrće. Ukus mediterinske hrane ne može da vam se ne dopande.
Za kraj obilazak pijace i Medine Esaiure, kroz nepregledne uske ulice koje se pravilno ukrštaju i daju vam mogućnost orjentacije da se ne izgubite
Šarenilo boja, na koje vam se oči privikavaju, vaša čula oštri pregršt mirisa svežeg voća i povrća.Riblja pijaca sa galebovima koji vam lete iznad glave loveći delove očišćene ribe, koju ne možete sve raspoznati koliko vrsta ima. Dirljivo je imati sve pred očima, dira vam razum, duh i oplemenjuje vas. Krvotok je pun endorfina- hormona sreće. Sreća je izazvana onim šta ste sve videli i doživeli u samo jednom marokanskom gradu. Peščana nepregledna plaža gde možete šetati jašući kamilu ili lagano napraviti 15 hiljada koraka, izbor je na vama.
Gostoljubivost i ljubaznost nepoznatih ljudi arapa i berbera, toliko bogate kulture i raznolikosti vas gane i stavlja vam prst na čelo da se pitate gde mi živimo? Dovoljno je reći Balkan, uverena da i mi imamo dušu, prirodu i mentalitet koji nam
po nekad škodi, samo obdarenost trebamo pametnije iskoristiti.
Autor: Valentina Videnović
