Svetski dan mentalnog zdravlja snažan je podsetnik da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja. Ovogodišnja kampanja fokusira se na hitnu potrebu da se pruži podrška mentalnom zdravlju i psihosocijalnim potrebama ljudi pogođenih humanitarnim krizama.Ove godine Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se pod sloganom: „Značaj mentalnog zdravlja u vanrednim situacijama”, ističe značaj zaštite mentalnog zdravlja kako zajednica kojima pružamo podršku, tako i kolega koji obavljaju ovaj dragoceni rad u trenucima krize. U okviru Ujedinjenih nacija svake godine tokom oktobra organizuju se događaji i aktivnosti kojima se promoviše značaj mentalnog zdravlja i blagostanja zaposlenih.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije skoro sve osobe koje su bile izložene vanrednim događajima i pretnjama preživljavaju značajan psihološki stres, a u situacijama teških masovnih stradanja i ratnih dejstava kod svake pete osobe se razvijaju simptomi depresije, anksioznosti, posttraumatskog stresnog sindroma, bipolarnog poremećaja ili šizofrenije.
Takvi događaji, koji su obimom i intenzitetom veoma kompleksni, često dugotrajni, sa višestrukim posledicama, dovode i do otežanog pristupa uslugama, uključujući i one koje se tiču mentalnog zdravlja. Međunarodne preporuke u oblasti mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške ističu neophodnost izrade sveobuhvatnih multisektorskih planova pružanja podrške u situacijama katastrofa i vanrednih situacija, uključujući procenu stepena rizika i prepoznavanje najosetljivijih populacionih grupa, osnaživanja kapaciteta pružalaca usluga, kao i uspostavljanje funkcionalnih mehanizama koordinacije. Preporuke ukazuju i na značaj blagovremenog pružanja psihološke prve pomoći licima u akutnim stresnim situacijama, obezbeđenja adekvatne zdravstvene zaštite u slučajevima hroničnih problema mentalnog zdravlja i uspostavljanja mreže ustanova i organizacija koje međusobno sarađuju i zajednički deluju sa jasnom podelom uloga i odgovornosti.
Krize poput prirodnih katastrofa, sukoba i javno zdravstvenih vanrednih situacija izazivaju emocionalni stres, pri čemu jedna od pet osoba ima neki oblik mentalnog poremećaja. Briga o mentalnom blagostanju ljudi tokom takvih kriza nije samo važna, ona spašava živote, daje ljudima snagu da se nose sa situacijom, prostor da se zaleče, oporave i ponovo izgrade sebe, ali i svoje zajednice.
Ključne poruke:
Mentalno zdravlje u krizama
Sukobi, katastrofe i zdravstvene vanredne situacije ozbiljno narušavaju mentalno zdravlje. Procene pokazuju da oko 1 od 5 osoba u područjima pogođenim sukobima ima neki oblik mentalnog poremećaja. Osećanja straha, anksioznosti ili tuge u takvim okolnostima predstavljaju normalnu reakciju na izuzetno stresne događaje.
Mentalno zdravlje je ključno za obnovu života
Pored hrane, vode i lekova, preživelima je potrebna i mentalna i psihosocijalna podrška kako bi se suočili sa situacijom, oporavili i nastavili dalje.
Integracija mentalnog zdravlja jača odgovor na krize
Uključivanje mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške u srž svake krizne reakcije ne samo da spašava živote, već i jača zajednice i zdravstvene sisteme za budućnost.
Ulaganje u mentalno zdravlje znači ulaganje u oporavak
Ulaganje u mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku pomaže porodicama, zajednicama i privredi da se oporave od kriza, izgrade otpornost i osnaže zdravstvene sisteme.
Briga o mentalnom zdravlju spašava živote
Minimalni paket usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške (MHPSS Minimum Service Package) nudi dokazane mere za delovanje u krizama, obezbeđujući pravovremenu i koordinisanu pomoć koja smanjuje patnju, jača dobrobit i omogućava inkluzivnije odgovore.
Inkluzivna briga jača zajednice
Podrška mora obuhvatiti decu, starije osobe, osobe sa invaliditetom, izbeglice i ljude sa postojećim mentalnim poremećajima, uključujući one u institucijama. Neophodno je otklanjati prepreke poput stigme, diskriminacije, troškova i jezičkih barijera.
Zaštitite svoje mentalno zdravlje
Brinite o svom mentalnom zdravlju tako što ćete ostati povezani sa drugima, biti fizički aktivni i održavati rutinu. Ograničite upotrebu alkohola, bavite se aktivnostima koje vas ispunjavaju i potražite podršku prijatelja, porodice ili stručnjaka.
Promocija mentalnog blagostanja kroz različite pristupe
Slojeviti pristup – od alata za samopomoć i psihološke prve pomoći do specijalizovanih mentalnozdravstvenih usluga – obezbeđuje dostupnu, efikasnu i prilagodljivu podršku svima.
Briga o dobrobiti humanitarnih radnika
Humanitarni radnici izloženi su ekstremnom stresu i često su i sami pogođeni krizama na koje odgovaraju. Organizacije treba da obezbede odmor, superviziju, podršku kolega i programe zaštite mentalnog zdravlja na radnom mestu kako bi se očuvala njihova dobrobit i omogućio efikasan humanitarni odgovor.
Zbog toga je ključno da svi – predstavnici vlasti, zdravstveni i socijalni radnici, školsko osoblje i organizacije u zajednici – deluju zajedno. Udruženim snagama možemo obezbediti da najugroženiji dobiju potrebnu podršku, istovremeno štiteći dobrobit svih.
Ulaganjem u intervencije zasnovane na dokazima i u podršku na nivou zajednice, možemo odgovoriti na trenutne potrebe u oblasti mentalnog zdravlja, podstaći dugoročni oporavak i osnažiti ljude i zajednice da ponovo izgrade svoje živote i napreduju.
Na ovaj Svetski dan mentalnog zdravlja, pojačajmo zajedničke napore da stvorimo svet u kome se mentalno zdravlje ceni, štiti i u kome je dostupno svima – posebno u trenucima nevolje.
Autor:Prim. dr Vanja Ilić, načelnica Centra za promociju zdravlja ZZJZ Leskovac
