Autor: Vanja Košutić, klinički psiholog i diplomirani matematičar
Postoji razlika između gostoprimstva i samoponištavanja, između otvorenosti i dostupnosti svima. Nisu svi ljudi za tvoj sto, jer nisu svi došli da sede sa tobom, neki su došli da uzmu ono što ti držiš svetim. Tvoje vreme, tvoja pažnja, tvoje ideje, tvoj mir, tvoje vrednosti, sve to može postati plen ako ne znaš gde prestaješ ti i počinje neko drugi.
Granice nisu o odbacivanju ljudi, već o očuvanju identiteta.
On ili ona koji ih ne poštuju, često će ih doživeti kao napad, a ne kao poziv na zdraviji odnos. I to je u redu, jer granice ne postavljaš za druge, već za sebe.
Kada dugo tolerišeš prelaženje granica, tvoj svet postaje tuđe igralište. Počinješ da sumnjaš u sopstvenu vrednost, pitaš se da li preteruješ, i zaboravljaš da je tvoje „ne“ zapravo najdublji izraz samopoštovanja. Nisu granice ono što ljude udaljava, udaljava ih nedostatak spremnosti da poštuju ono što je tvoje.
U profesionalnim i ličnim odnosima, bez granica nestaješ.
Postaješ lakši za konzumiranje, ali sve dalje od sebe. I najčešće to nije glasno, to je tih nestanak kroz prilagođavanje, ćutanje, davanje bez povratka i umanjivanje sopstvenih potreba zarad „mira“.
Tvoj sto nije kantina za tuđe gladi, već svet prostor za one koji dolaze s poštovanjem. On ili ona koji žele sve, a ne daju ništa, često nose u sebi nesposobnost da prime, jer nisu naučili kako izgleda uzajamnost. A tvoje granice su način da to prepoznaš, ne kao osudu, već kao jasnoću.
U poslovnom okruženju, ovo postaje još važnije.
Ako ne znaš gde ti je granica, bićeš uvek dostupan, uvek spreman, uvek „da“, dok se ne probudiš iscrpljen i otuđen od sebe. Autentičnost se ne meri količinom dostupnosti, već sposobnošću da jasno znaš šta jeste tvoj prostor, a šta nije.
Nisu svi ti ljudi loši već nisu svi spremni da sede za stolom gde se ne jede iz tuđe praznine. Tvoje ideje, tvoja energija, tvoje poverenje, tvoje granice, nisu na rasprodaji. Kad to shvatiš, ne postaješ hladniji, postaješ mudriji.
