Najčešće korišćeni lekovi danas su sredstva za smirenje, a kao prvi na toj listi su benzodiazepimi. Benzodiazepini se pre svega koriste u tretmanu teskoba i poznatiji su kao anksiolitici ili anksiolitični sedativi, odnosno sredstva za umirenje. Imaju 4 osnovne funkcije: sedativnu, ublažavanja teskobe, mišićne relaksacije i oslobađanja grčeva, piše Stetoskop.info.
Kako deluju benzodiazepini?
Benzodiazepini imaju umirujući efekt. Oni vas umiruju, ali vas u većim dozama i uspavljuju. Budući da benzodiazepini oštećuju funkciju mozga, imaju negativan učinak na duševni i fizički rad. Propratni efekti uključuju pospanost, laganu glavobolju, pomanjkanje koordinacije i teškoće u kretanju, zbog čega je otežano ili nemoguće voziti auto dok uzimate tablete. Neke su osobe navele da im takve tablete izazivaju agorafobiju. To je i više nego ironično, uzevši u obzir činjenicu da ova vrsta tablete, koja se u početku prepisivala kao lek protiv anksioznosti, samo ostavlja pacjenta s novim strahom.
Iako bendodiazepini imaju umirujući efekt, oni kod nekih ljudi mogu izazvati suprotni učinak. Umesto da ih umire, oni ih ‘uzdignu‘, pa osoba postaje uzbuđena ili agresivna,a u nekim slučajevima i suicidalna.
Takođe je primećeno da benzodiazepini povećavaju učinak alkohola i mogu povećati učinke nekih drugih lekova poput tableta za spavanje, antidepresiva ili barbiturata koji se često propisuju zajedno sa sredstvima za smirenje.
Kako se odvići?
Međutim, pravi problemi započinju u trenutku kada ih se pacjent pokušava osloboditi. Benzodiazepini deluju na mozak i proizvode zavisnost u relativno kratkom vremenu (4 do 6 nedelja!) ako se redovno uzimaju. Ako naglo prestanete uzimati ova sredstva za umirenje, osećate tešku aksioznost, napetost, panične napade, mučninu, drhtanje, pojačan rad srca, znojenje i poteškoće u spavanju, ali to je samo deo simptoma. Nacionalni centar za savete o sredstvima za umirenje (TRANX), koji je zbog pomanjkanja fondova morao na žalost obustaviti svoj rad, sastavio je listu od 110 simptoma koji se pojavljuju NAKON odvikavanja. U ekstremnim slučajevima može doći do gubitka realnog sagledavanja sebe (osećate se poput zombija), pa postanete konfuzni i okončate sa nervnim slomom ili halucinacijama. Osećate se kao da ćete poludeti.
Budući da postoje lekari koji nisu upoznati s činjenicom da ove simptome uzrokuju hemijske promene što ih izaziva odvikavanje, oni prepisuju dodatna sredstva za umirenje ili antidepresive, čime se zlokobni krug ponovo aktivira.
Sve to ne ukazuje na nimalo ohrabrujuću sliku za osobe koje se pokušavaju odviknuti od sredstava za smirenje, i žalosno je da se ne pruža nikakva podrška ljudima koji ponovo pokušavaju preuzeti kontrolu nad svojim životima, odlučivši se na hrabre korake u svojim nastojanjima da se oslobode tableta. S druge strane, pacijenti moraju znati da njihova iskustva s ovim zastrašujućim simptomima odvikavanja ne vode prema ludilu, te da, budu li uporni, imaju veće šanse za odbacivanje tableta i simptoma koji se paralelno pojavljuju.
Sredstva za umirenje mogu biti korisna ako se uzimaju u kraćem vremenskom periodu, ali ona NIKAD neće funkcionisati kao istinsko rešenje problema teskobe. Umjesto da ‘progutate tabletu‘, radije se posavjetujte s terapeutom kako biste otkrili šta uslovljava anksioznost. Samo na taj način možete rešiti temeljni problem, a da pri tom izbegnete zavisnost.
Odvikavanje od antidepresiva
I antidepresivi daju slične efekte. Današnja nova generacija selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina naveliko se propisuje (često puta zajedno sa sedativima) protiv depresije i anksioznosti povezane sa njom. Najpoznatiji i najčešće korišćeni su Prozak i Seroxat. Iako će mnogi stručnjaci tvrditi da oni ne izazivaju zavisnosti, ipak je dokazano suprotno. Takodje i odvikavanje od antidepresiva mora biti postepeno, jer ukoliko se naglo prekine sa terapijom može doći do ponovnog pojavljivanja simptoma ili čak njihovog pojačavanja.
Izvor: Stetoskop.info.
