Olivera Dragišić: Veštačka inteligencija nije opasna po sebi za sada, opasnost postoji od ljudske upotrebe VI

Svedoci smo prisustva i sve češće i rasprostranjenije upotrebe veštačke inteligencije( VI). Gotovo da nema oblasti u kojoj njena primena nije prisutna, a činjenica je i da ova pojava ima tendenciju daljeg širenja. Koliko je to dobro ili koliko je realna “pretnja” čoveku, da mašina nadvlada njegovu bit i smisao, razgovarali smo sa Oliverom Dragišić, naučnim saradnikom u Institutu za noviju istoriju Srbije u Beogradu.

1. VI nije nova pojava, ali se stiče utisak da poprima sve veće razmere?

Ideja o veštačkoj inteligenciji je stara opsesija čovečanstva, onog njegovog dela koji je oduvek bio oduševljen napretkom, razvojem, progresom. A napredak i progres niko nikada nije zaustavio, osim možda u slučaju delimičnog obuzdavanja i disciplinovanja nuklearne energije. Malo pomalo, svi smo se navikli na blagodeti koje nam je donosio postepeni tehnološki razvoj. Život na Planeti je za dobar deo čovečanstva postajao sve ugodniji, ali čovečanstvo ni danas nije zadovoljno postignutim stepenom razvoja. Još uvek želimo brže, bolje, više svega.

Pre samo nekoliko godina na RTS-u smo imali priliku da čujemo vest o tome kako je isključen program koji je počeo samostalno da komunicira i da uči. U tom trenutku njegovi tvorci su još uvek pokazivali svest, odgovornost i strah. Onda se negde nešto otelo kontroli. Danas svi koji imamo pametne telefone možemo da instaliramo čet-DžI-TI-PI aplikaciju kao najjednostavniji oblik veštačke inteligencije koja je sposobna da nam, još uvek nesavršeno, odgovara na najraznovrsnija pitanja.

chatgpt

Ubrzanje razvoja VI i njene primene je ogromno. Za sada uspevam da pratim šta ona donosi na polju humanistike i pisane reči, kao i na širem polju umetnosti. Rezultati su raznovrsni i kontradiktorni. U Italiji će istoričari umetnosti pokušati da uz pomoć VI obrade ogromnu količinu informacija o Pompeji u nameri da rekonstruišu život grada pre erupcije vulkana. U Novom Sadu VI već pomaže u restauraciji starih ikonostasa, zbunjuju je pukotine na fresci, ona ne zna šta je to, ali kada joj čovek objasni da je boja tokom vremena naprsla i da ta pukotina doprinosi ukupnoj estetici slike, te da odražava njenu starinu, onda VI daleko brže i bolje od čoveka te pukotine raspoređuje u procesu restauracije ikone. Veštačka inteligencija piše novinarske izveštaje, poeziju, prozu, uključena je u medicinu i nadzor, ali smisao svega toga više je nego upitan.

U Danskoj je upravo završen projekat obrade podatka svih šest miliona Danaca, podatke je obrađivala VI, a znate li zašto? Algoritam računa koliko će svaki Danac živeti. I ljudi su tamo na to pristali. Prvo što mi je palo na pamet su užasne mahinacije kreditnih biroa kada se dokopaju takvih podataka. Razvoj VI i njenih kapaciteta prestiže zakonsku regulativu, ključne stvari se, možda nimalo slučajno, odvijaju u tom raskoraku između nepostojanja adekvatnih zakona i sveprožimajuće brzine razvoja VI. Zašto bi država ili bilo ko drugi, pa i mi sami, trebalo da znamo koliko ćemo živeti? Hoćemo li početi da pravimo oproštajne žurke na svakih pet godina, pa na godinu dana do sopstvene smrti?

Ne treba imati iluzija da je VI demokratizovana pojava, niti da će u krajnjem ishodu biti na korist čovečanstvu. Obradujem se kad je ljudi hvataju u greškama, iako znam da će naša radost zbog toga biti kratkog daha. Evo primera:

Čovek: Imam deset jabuka danas, juče sam pojeo pet, koliko imam jabuka?
Veštačka inteligencija: Imaš pet jabuka danas jer si pojeo pet juče.
Čovek: Kažem – deset jabuka danas.
Veštačka inteligencija: Izvinjavam se na nesporazumu. Ako si imao deset jabuka danas i pojeo si pet juče, onda imaš 15 jabuka ukupno.

Olivera Dragišić
Foto: Olivera Dragišić, privatna arhiva

2. VI utiče na mnoge oblasti, svakako su tu i mediji, ali i mnoge druge profesije, poput Vaše?

Za sada na istoriografiju još uvek ne utiče koliko utiče na novinarstvo. Velike nemačke novinske kuće, poput Bilda, otpustile su ogroman broj novinara usled činjenice da je njihov posao preuzela veštačka inteligencija. To u istoriografiji još uvek nije slučaj i još uvek nemamo istoriografski tekst napisan „mozgom“ veštačke inteligencije. Ipak raspolažemo sve većim bazama digitalizovanih arhivskih dokumenata koji, u jednom trenutku, mogu postati dobra osnova za takav poduhvat. Ovih dana se razvija takozvani YugoGTP kojim će biti utrenirana veštačka inteligencija na ne znam tačno kom i kakvom jeziku sa prostora bivše Jugoslavije, a ne mora biti daleko ni dan kada bi se sličan projekat mogao realizovati i u domenu istoriografije. Takve su pokušaje istoričari i do sada činili, ali su oni uvek bivali onakvi kakvi i treba da budu: uslovljeni percepcijom posmatrača. Pitam se kakav i koji bi ugao u tom slučaju zauzela veštačka inteligencija? Možda bi eksplodirala na buretu baruta…

3. Kako objašnjavate suštinu VI, šta ona čini, odnosno, šta nam nudi ili pak nameće ili oduzima?

Čini mi se da joj, kako joj samo ime kaže, suština nije humana. Veštačka inteligencija još uvek ne može da ponese taj naziv jer ona za sada nije nezavisna od čoveka koji upravlja njenim razvojem. Suština veštačke inteligencije je dvojaka: da prevaziđe ljudske sposobnosti i da postignute rezultate stavi nekome na uvid.

Veštačka inteligencija je korisni idiot. U pogledu stvaralaštva, na primer u procesu pisanja poezije i proze, ona se formalno ispostavlja kao savršena, kažu ljudi da piše sjajne pesme, ali samo donde dokle poezija podrazumeva sračunavanje dužine stiha, rime ili kompilaciju stilskih figura. Međutim, pesnici, ali i ostatak čovečanstva, svet pojme i emocijama i intuicijom, snovima, voljom, a to su sve elementi koji mašinu ne krase. Šta nam donosi? Donosi nam bespotrebno savršenstvo, nešto sitno i blještavo. A šta nam oduzima? Oduzima nam suštinski deo ljudskosti. Ona iz milijardu napisanih pesama iscedi slova, a odbaci sve emocije kojima su pesme bile pisane dok ih je pisao čovek. Ona nije autentična, a originalnost je najvažnija osobina stvaralaštva. I po Bibliji i bez Nje, čovek je nastao iz mešavine zemlje, vode i vazduha, a stvara iz unutrašnje vatre. Algoritam nema ni jedan od ta četiri elementa.

4. U medijskom okruženju, mi smo u prilici da vidimo konkretno da se VI upotrebljava. Da li, ipak, može biti od koristi i gde?

U ovom trenutku izgleda da je ona u svakoj sferi u kojoj se upotrebljava od pomoći. Samo je pitanje kome pomaže? U medicini možda brže i preciznije očitava rezultate, ali prevodioce će uskoro potpuno eliminisati iz književnosti. Možda i advokate. Možda i bankare. Možda i istoričare. Ko zna koga sve. Jedino pitanje koje može da nas trgne je šta će širom Planete raditi svi ti ljudi koji su usled razvoja VI ostali bez poslova. U ovom trenutku moćne kompanije uživaju od benefita koje im VI donosi, filmska industrija u kojoj se svi efekti, fotografija ili muzika oslanjaju na sposobnosti naprednih programa, trenutno cveta. I to može tako da ide do jedne mere. Što se medicine tiče (a to je pitanje na koje smo najosetljiviji jer svi želimo da čovečanstvo dođe do uspešnih lekova i operacija) možemo samo konstatovati da život još niko nije preživeo.

5. Da li VI može da stvori novu „istinu“ o svetu, tj. da promeni postojeće istine (istorijske i druge), s obzirom na moć i uticaj tehnologije, tj. zavisnost svih nas?

Naravno da može. I ne znamo gde je mehanizam koji brine o tome. Neko zna gde se tom algoritmu nalazi on-of dugme, ali to nismo mi. Algoritam nema osećaj za odgovornost, on je leden. On će sračunati šta je potrebna slika sveta i takvu će je upotrebiti za upravljanje društvima. Možemo ostati uskraćeni ne samo za razna znanja o svetu i veku, nego i za glavu.

6. Postoji li opasnost od VI?

VI nije opasna po sebi, za sada. Opasnost postoji od ljudske upotrebe VI. Od mogućnosti da preko nje mali broj ljudi ovlada velikim brojem ljudi. Druga opasnost bi proizlazila iz mogućnosti njenog osamostaljivanja. Za sada se algoritam samo obučava i utrenirava, ali ne znamo da li će na kraju biti upotrebljen protiv čoveka ili u njegovu korist.

Ima ideja da bi ljudi mogli živeti tako što bi se oslobodili svoje telesnosti, a njihov bi um nastavio da živi beskonačno kroz nekakav klaud, oblak u kojem bi bili skladišteni nematerijalni oblici ljudskog života. To sada zvuči kao utopija, ali da li ste 1975. godine mogli da zamislite da ćete 2023. godine ići ulicom i preko malog ekrana u hodu razgovarati sa nekim i još gledati njegovo lice u realnom vremenu?

U novembru ove godine Elon Mask je upozorio na opasnost koju VI donosi čovečanstvu, a njegovo mišljenje treba pažljivo poslušati. I šta reče Elon Mask: reče da bi veštačka inteligencija mogla sve ljude da ostavi bez posla. Veštačku inteligenciju je uporedio sa duhom iz boce koji ne ispunjava jednu ili tri želje, već sve želje. Mask smatra da će jedan od glavnih izazova budućih generacija biti da pronađu smisao života. I još reče da je to opasnost veća od one nuklerne.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top