Kada vam neko kaže da vas je prepoznao po hodu,uz reči, “ po zvuku koraka… tako hodaju samo neke žene“,budite uvereni da spadate u jednu posebnu kategoriju.
Te neke žene.Čak i pod teretom,ne savijaju se.Nije to nadmenost, a ni gordost, kao ni samoljublje.Prosto, dostojanstvo.To se nosi. Sa tim se rađa. I ne nisu te neke žene one kojima je teško da se osmehnu,zahvale, zamole vas, kao i da se izvine.
One nikada neće dopusti sebi da se glasno smeju na javnom mestu.Jer one znaju, naučene su, da im to ne priliči.
Uvek čiste, kosa im je ako ništa drugo, oprana, o zubima da i ne govorimo.Negovano lice,čak i bez šminke, tek primetni miris parfema. One, bez mnogo muke, naprosto isijavaju.
Odelo čini čoveka, a tek ženu.Ona je uvek pristojno odevena, bez robovanja trenutnoj modi. Usklađuje odeću sa figurom i oblikom tela,tek tu neće dopustiti podsmeh iza leđa, nedobronamernih.Da ne govorimo o obaveznim odmerenim tonovima i bojama.
Ima li smisla iznositi emocije van? Ljutita, agresivna,besna i namrštena žena..To ružno izdanje od nje nećete videti nikada. Kakvo god da joj je lice, lepo,obično,mlado, starije uvek će biti privlačno. Zašto? Smirenost, još više vedrina, iz njenog stava, zrače i privlače.
Ko je ustvari ona?Dama.Nekada, pojam koji je važio samo za žene „plave krvi“, visoku klasu. Ali, budite uvereni, da su mnoge naše bake i prabake bile dame.Dame srećemo i danas.Znamo ih.Odmerene, uviđavne, lepe na svoj način, s istančanim ukusom,uspravne, dostojanstvene u svakom smislu,s manirima koje nose iz porodice.Većina ih se rodi, nosi to u genima.Ipak, možda nije teško potruditi se i biti dama.
