“Najteže je dokazati porodici ko si, jer je to borba protiv tradicionalnog “ti si žensko, ti ćutiš i ne protivrečiš nikom”.Sve je to u redu, ali gde si ti u svemu tome, baviš se nevidljivim radom, potpora svima, a u senci. Zaista je najteže porodici i okruženju dokazati da kada uđete u neki posao i budete uspešni u njemu.Kako sam dokazala da ja od pčelarenja prihodjujem, cela porodica mi pomaže i to daleko više nego na početku.Nikada nisam tražila kredite, išla sam sporo, ali to je imalo svoje prednosti. Ima još žena pčelarki, ali ja sam jedna od retkih koja baš nosi posao”,kaže za Puls Juga, Marina Petković, pčelarka iz Donjeg Bunibroda kod Leskovca.
Pčelarstvo u nasleđu i roj pčela
Marini je otac otišao u inostranstvo kada je imala samo šest godina.Kako kaže,tada joj se svet srušio i sručilo nebojano obaveza na glavu,briga za majku, baku.
“Uzela sam život u svoje ruke još tada.Moj deda od majke, a i moj otac su čuvali pčelice.Ja to imam u nasleđu,ali kada je otac otišao to je sve stradalo. Sa mojih tridest i nešto godina ja sam počela da tražim sebe.Znala sam da to mora da bude u skladu s tim da ja volim prirodu, da to bude častan posao, da se znaju neki pravedni zakoni, da u tom poslu napredujem, da nemam nikog iznad nego da se ja sama borim.Ja sam osetila tu neku preduzetničku snagu u sebi. I desilo se da nam dođe roj pčela i da se ja prihvatim toga”.
Veoma skromna, zna da je život veliki svežanj malih stvari
“U detinjstvu smo nisam imala dovoljno, kada se to oseti, to tinja i uvek postoji na osnovu toga borba.Kod mene se ona ne gasi, ta borba, da ne dođem do toga da sam “željna”.Mene sitnice zadovolje, ali koje, one koje ja ostvarim, neka je napredak 0,1, ali je moj i napredak je.To mi daje još više snage, da sam svojim poštenim radom ostvarila nešto. Znam koliko je taj put trnovit i težak do uspeha, zato se sada trudim, jer sam edukovana za mentorku mladim pčelarima i pčelarkama, preko jednog projekta „Podsticanje zapošljavanja mladih“, da objašnjavam svaki dan, mladima, pogotovu ženama početnicima u pčelarstvu da im objasnim, kako da rade. Pogotovo mi je cilj da što više žena uvedem u ovaj posao.Jer žene to fantastično rade.Zašto?Pčela je živo biće koje treba da se neguje.Ona će vam vratiti petoduplo, a žene su tu perfektne.Ona će dobro da posmatra i da vidi šta tom živom biću treba, da li ono zuji da li je nervozno”,kaže Marina.
Proizvodnja i prodaja matičnjaka-uticaj na razvoj pčelarstva
Od 19 godina bavljenja pčelarstvom, od toga 15 profesionalno,na početku 2003.godine četiri, a sada 124 košnice,rezime Marininog rada.
“U Udruženju pčelara Leskovca, bilo je i nerazumevanja, ti si žensko, još si sa sela, sedi tu slušaj nas.Onda je kod mene proradio inat, doći ćete vi svi kod mene, a ne ja kod vas.Onda se ja osmelim u odgoju matica i matičnjaka i sada su pčelari moji kupci. Ja pravim rojeve. Ja sada mogu s ponosom da kažem da dobro utičem na razvoj pčelastva.To mi je bio veliki cilj. Matičnjak je od voska čaurica, gde matica zanese oplođeno jaje i gde pčele iz toga izlegu novu maticu, koja će da vodi zajednicu, da zaleže jaja.Kada ima mnogo pčela i kada treba da se ta zajednica umnoži, da se izroji, one nateraju maticu, da matičnim čelijama koje su šire od obične šestougaone ćelije, zalegne jaja.Pčela može da živi šest do osam meseci, a nekad i četiri do šest nedelja, kada je previše opterećena radom.
Ja onda uzmem to jaje tri dana starosti, presadim u matičnu ćeliju, nateram pčele određenim metodama da tu stave mleč, da izvuku matičnjak i onda stavim u odgajivačko društvo te matičnjake i prodam pčelarima koji odvoje pčele, dodaju taj matičnjak i izlegne se matica i oni dobijaju nova društva.Ili odgajim te matice koje se upare, pa ih prodam i tamo ih pčelinja zajednica primi i dobijaju nova društva”.
U Donjem Bunibrodu najveći broj košnica
“Tu odgajam i matičnjake, a na novoj lokaciji su 32 košnice u brdima iznad Lebana u kontejneru koji sam dobila kao donaciju.Sada ću videti razliku u medu sigurno, biće lepši aromatičniji.Prinos u košnici zavisi od blizine biljaka koje mede i od jačine pčelinje zajednice.Za zajednicu sam dosta zaslužna ja, ali tamo se u mom selu dosta tretira hemijom.Ja tamo nemam bagrem, livade, lipe, jako oskudno.Imam male prinose meda njima mnogo ostavim, nahranim ih a, meni koliko ostane.Nisam gramziva, nego gledam prvo njih, samo višak uzimam.Tretiram ih od parazita i to organskim sredstvima.Ja se edukujem, ne libim se da odem u Beograd, Novi Sad”.
Prirodna kozmetika krilatih farmaceuta
“Zovem ih tako jer se bavim i api terapijom,prirodnom kozmetikom.Od davnina su me zanimali mirišljavi sapuni,kao to kako iz priroed, su moje baka i majka pravile domaći sapun od svinjske masti.Skupljala sam sapune koje je otac donosio, pa moji rođaci iz Francuske.Na izložbama meda videla sam da ima i sapuna tu i zanimalo me od čega sunapravljeni.Već sam videla koliki je značaj voska za kožu.U Udruženju sam za mnoge stvari saznala,za dobro dejstvo propolisa.U međuvremenu sam nabavila knjigu “Api terapija”.Tu sam našla kako da napravim propolis kapi.Kada sam krenula da ih koristim ja više sa grlom nisam uopšte imala problem.Počeli su ljudi da mi traže neke meleme sa voskom.I iz te knjige naučim da pravim, mast sa propolisom, za ekceme, za hemoroide, teško zarastajuće rane.Valezin, lanolin i propolis, vodeno kupatilo, naravno ispoštujem ja recept, ako je nešto 0,1 gram, mora da bude toliko.I onda sam rešila ili da nađem recepte.Sa svojom prijateljicom Daliborkom Miljković, krenule smo na predavanja kod profesorke Darinke Ilić, koja drži časove prirodne kozmetike. Učile smo kako se prave kreme, stikovi, antireumatske masti, melemi za problematičnu kožu, kreme za lice za dan, za noć, šumeće kugle, čvrsti puderi za telo,da usavršimo izradu sapuna”.
Sve ono što znam, za odgoj pčela, želim da podelim sa drugima
“Drago što se nisam džaba rodila, nego sam uspela u svom poslu i što sam sazrela da sad to znanje prosledim.Kako kažu nije samo znanje znati nego znanje dati! Retki su ljudi koji mogu svoj znanje da daju, to po meni mogu samo velike duše.Ja se trudim da takva budem!Ima žena koje se meni javljaju traže podršku, tu delim savete nesebično.Ima mladih žena sada, onih koje su nežnog zdravlja koje žele da se sklone od zagađenog vazduha, od stresa i čega sve ne, pčelarenje je idealan odgovor”,poručuje pčelarka Marina.
Razgovarala: Suzana Živković