Zima je vreme hladnoće, vreme kada nakon napornog leta, dolazi period mirovanja. Tokom ovog perioda miruje priroda, ali svoje poslove smanjuje i čovek. Zima je takođe vreme praznične euforije. Tokom zime čovečanstvo ulazi u novi ciklus, tada se obeležava Nova godina, ali i hrišćanski praznik Rođenja Hristovog, Božić.
I ove godine, kalendarski, zima počinje 21. decembra. Ovaj datum nije slučajno početak zime. Naime, tog dana, je i zimski solsticij tokom kojeg je dan najkraći, a noć najduža. Mnogi praznici prehrišćanskih kultura vezani su za taj dan. Takvi su, germanski praznik Jule, keltski Samain, slovenski Koledo/Koročun.
Jule je dan kada su Germani imali veliko slavlje uz obilje piva. Tog dana su od žrtvovanih životinja pripremali velike količine hrane i dok nije nestalo piva nisu prestajali sa gozbom.
Samain je pak vezan za današnji američki praznik Noć veštica, ali je u keltskom periodu označavao prelazak iz leta u zimu. Dakle iako ne pada kalendarski 21. decembra, praznik ima korene u obeležavanju početka zime. Kelti su smatrali da se tada tanji granica među svetovima živih i mrtvih i kako bi umilostivili duhove predaka darivali ih hranom. Otuda i prerušavanje dece u duhove, za savremenu Noć veštica koja su darivana slatkišima.
Koledo/Koročun su praznici posvećeni staroslovenskom bogu novorođenog zimskog Sunca. Njemu su koledari posvećivali rituale tokom kojih su nosili zoomorfne maske i kostime, glasno pevali, i pravili veliku buku kako bi oterali zle duhove koji su se češće pojavljivali tokom zime. Kao i u keltskim tradicijama bili su darivani.
Svi ovi praznici nam ukazuju na značaj koji je ovaj dan imao za prehrišćanske zajednice. Mnoge od tradicija i običaja održali su se do danas u okviru obeležavanja novogodišnjih praznika, kao što je nprimer, kićenje jelke.
Autor: Đorđe Mitrović, istoričar
