Ponekad ljudi kažu da si hladan, da deluješ distancirano, zatvoreno, čak bezosećajno. U stvarnosti, to nije tvoja istina. Ti ne izbegavaš ljubav zato što ti nije potrebna, već zato što si je previše puta doživeo kao bol. Učestvovao si u odnosima koji su ostavili opekotine tamo gde je trebalo da bude sigurnost. Bio si ranjiv u svetu koji nije znao šta da radi sa tvojom nežnošću, pa si naučio da je sakriješ. I sada, kada se pojavi neko ko bi mogao da ti priđe, tvoja hladnoća ne govori “ne zanimaš me” već “bojim se da će opet boleti”.
Emocionalna distanca često nije izbor već posledica
Neko te je voleo, ali pod uslovima. Neko je bio tu, ali samo kad si se ponašao kako njima odgovara. Neko te je naučio da prevelika bliskost znači ranjivost koju ne preživljavaš bez posledica. I tako si počeo da zatvaraš vrata, jedno po jedno, dok nisi ostao sam u prostoriji tišine. Ne zato što si želeo da budeš sam, već zato što si mislio da je to jedini način da budeš bezbedan. I sada kada ti kažu da si „hladan„, ne vide zapravo da si samo opečen do kosti. Ne leden, već oprezan. Ne ravnodušan, već umoran od gubitka.
Tvoj um te štiti, kaže ti da ne pokazuješ previše
Da ne zavoliš prebrzo. Da ne veruješ previše. I iako te to štiti, to te istovremeno i izoluje. Jer ti želiš kontakt, toplinu, razumevanje, ali tvoja zaštita ponekad deluje kao zid. Ljudi ne znaju šta je iza, pa pretpostave da ništa nije ostalo. Ali istina je, ti goriš iznutra. Samo si naučio da taj plamen držiš zaklonjenim, jer previše puta kad si ga pokazao, bio si sagorevan umesto prihvaćen. I to je realnost mnogih, ljudi koji su prestali da pokazuju emocije jer ih je previše koštalo. Ljudi koji ne plaču više jer ne znaju ko će njihove suze čuvati. Ljudi koji ne traže više, jer su nekada molili i ostali praznih ruku. Ljudi koji deluju hladno, ali samo zato što više ne znaju kako da budu topli bez da izgube sebe. To nije znak bezosećajnosti. To je znak preživljavanja.
Zato je važno razumeti
Hladnoća koju vidiš u nekome možda nije ravnodušnost, već signal da toj osobi treba prostor, sigurnost, poverenje. Možda je to osoba koja je spremna da voli dublje od bilo koga, ali samo ako zna da neće biti ponovo opečena. U svetu u kojem svi vičemo „budi svoj„, često zaboravljamo koliko je to teško onima koji su naučili da autentičnost boli. Zato, sledeći put kad pomisliš da je neko zatvoren, zapitaj se, šta li je sve morao da zatvori da bi opstao?
I najvažnije, ako si ti taj neko, znaj da nije kasno
Tvoja toplina nije izgubljena, samo je zakopana ispod slojeva samoodbrane. A ona se ne uklanja nasilno, već pažljivo, nežno, uz podršku i siguran prostor. I da, moguće je ponovo verovati. Moguće je otvoriti se, a da ne izgubiš sebe. Moguće je biti nežan, a da budeš jak. Moguće je zavoleti bez da platiš sopstvenim dostojanstvom. To je proces. Ali proces u kom ne moraš da budeš sam.
Autor: Vanja Košutić, diplomirani matematičar i klinički psiholog
