Medijsko nebo nad Srbiju pobogato je za još jed`n sajt na koj će mož da se čitav vesti iz zemlju i svet, al ne onakve kakve ste do s`g čitali. Reč je od portal Južna pruga koji je napraven kako bi se očuvaja jezik, kultura i identitet na jug Srbiju, a cel sadržaj koji se objavljuje napisan je na prizrensko-timočki dijalekat.
Njegova osnovna misija je da se dijalekat od ovaj prostor uvede u javnu i medijsku upotrebu, k`o i u savremeni digitalni prostor, kude se dan`s u najgolemu meru oblikujev jezičke navike na mlade generacije.
Ovoj je prvi medijski portal koji cel sadržaj objavljuje isključivo na dijalekat
Na dijalekat, na koji govoriv više od milijon i po ljudi na jug Srbiju – od Niš do Pirot, od Knjaževac do Prizren – i na taj način pokazuje jedinstven primer u Srbiju, al i šire. Nažalos, prizrensko-timočki dijalekat se ič ne vidi ni u javni život ni u mediji. Na njega se ne pisujev knjige (s`m neki izuzeci), ne se koristi u informativne emisije, ne se uči se u škole i ne se čuje u zvanične institucije. K`d se u neki slučajevi pojavi u filmovi ili serije, bez izuzeci svodi se samo na podsmevanje.
Zbog takav odnos prema prizrensko-timočki dijalekat, koji traje mnogo godine, došlo se do toj da se radi od „pros“, „selski“ il „pastirski“ govor s`s koj govoriv ljudi bez školu, ljudi s`s sumnjiv moral i s`s nisku inteligenciju. Posledica na toj je duboko društveno žigosanje svi onija koji zboriv na prizrensko-timočki dijalekat. Mnogi se mnogi se sramujev od svoje poreklo i od svoj govor i u javnos koristiv samo standardni srpski jezik kako bi izbegli podsmevanje.
Rezultat je poražavajući: dijalekat s`s koj govoriv preko milijon i po ljudi UNESKO je uvrstija među ugroženi dijalekti
Južna pruga je pokrenuta baš s`s cilj da se nestajanje na južnjački govor zaustavi i preobrne. Svi sadržaji na portal objavljuju se na varijante na prizrensko-timočki dijalekat, s`s cilj na očuvanje nematerijalno jezičko nasleđe i ko primer da lokalni dijalekti možev da budev funkcionalni u savremeno novinarstvo. Ideja na portal neje da se s`s korišćenje ovaj dijalekat vrnemo u prošlos, nego da se obrnemo na budućnos. Dijalekat se mož sačuva s`m ako se svaki d`n koristi i ako se s`s njega služimo i kad zborimo od ozbiljne teme.
Treba da se napomene da je omogućeno i „slušanje vesti“. Tačnije, posetioci možev da čujev vesti pročitane na dijalekat, onakoj kako bi gi izgovorija izvorni govornik
Za portal Južna pruga pišev izvorni govornici na prizrensko-timočki dijalekat, koji su istovremeno i profesori na srpski jezik i istoričari. Toj su ljudi koji savršeno razumev oba jezička sistema i umev da gi povežev na pravi način – da sačuvav dijalekat i da ga učiniv da bude razumljiv na širu javnos. Svi su duboko posvećeni na projekat i svesni su kakav značaj ima ovaj poduhvat za kulturni identitet na jug Srbiju.
Na svrljiško-zaplanjsku varijantu piše Milica Gocić iz Niš. Na prizrensko-južnomoravsku varijantu pišev: Aleksandra Stošić iz Vranje i Aleksandra Miljković i Milan Živković iz Leskovac. Na timočko-lužničku varijantu piše Jelena Vidanović iz Pirot. Planiramo da tim proširujemo s`s novim saradnici iz različiti krajevi kude se zbori na prizrensko-timočki dijalekat.
Tekstovi na portal su na različite teme, od politiku do sport, zatoj što se trudimo da informišemo čitaoci na najbolji način.
Portal se naodi na sledeći link: www.juznapruga.rs
