U periodu kada su temperature izuzetno visoke i nivo UV zračenja alarmantan, neophodno je zaštiti kožu od sunca, nanošenjem preparata, ali i odećom, savetuje dermatolog dr Sanja Tošković Dimitrijević. Ona napominje da samo mali deo zračenja od ukupnog spektra sunčeve svetlosti može izazavati promene na koži.
Najopasnije promene na koži izaziva UV B-e spektar sunčeve svetlosti
„Promene koje može izazvati dejstvo ovih dela zraka, kroz nekoliko godina, čak i kroz duži period, mogu izazvati ozbiljne posledice, čak i kancerogene. Hronično izlaganje sunčevim zracima dovodi i do promena na koži koje se primećuju mnogo godina kasnije u vidu keratoza. Zato je neophodna upotreba zaštitnih sredstava i to svakodnevno, ne samo u vreme godišnjih odmora i sunčanja. Na sunce ne bi trebalo izlaziti u vremenu od 12 do 16 sati. U slučajevima svetlije i izuzetno osetljive kože treba koristiti, uz lekarsku konsultaciju, najnovije preparate sa zaštitnim faktorom 100. Ono što će vam svaki dermatolog savetovati je da ne upotrebljavate solarijum“, kaže doktorka Sanja Tošković Dimitrijević.
Zbog pojačanog UV zračenja, foto toksični, negativan efekat na nezaštićenu kožu mogu ostaviti pojedini lekovi, ali i neke od biljaka
„U pitanju su pojedini lekovi iz grupe antibiotika, zatim oni koji se piju zbog gljivičnih infekcija, raznih psihoza, ali i bolesti srca. Promene koje mogu izazvati na koži, mogu se videti u predelu lica, dekoltea, šaka ili potkolenica. Uglavnom se radi o foto alergijskim reakcijama. Za ovakve reakcije odgovorne su i neke biljke, poput celera, naprimer, kada se dođe u dodir s njima pod uticajem sunčeve svetlosti“, kaže naša sagovornica.
Lečenje u ovakvim slučajevima, podrazumeva da se prekine sa uzimanjem lekova izazivača reakcija u određenom periodu. Takođe, neophodna je zaštita kože preparatima, garderobom i izbegavanjem izlaganja suncu. Neophodno je i uzimati lekove protiv alergije, kaže doktorka Sanja Tošković Dimitrijević.
