Kapi za nos se najčešće koriste i nezamenljive su u tretiranju simptoma prehlade, alergije sluznice nosa, infekcija, upala sinusa, ali mnogi pacijenti ne uzimaju u obzir upozorenje lekara da se smeju koristiti samo nekoliko dana obično od pet do sedam.Ukoliko se duže od ovog perioda, odnosno prekomerno upotrebljavaju, kapi za nos dovode do oštećenja nosnih školjki ili oboljenja Rinitis medicamentosa, koje se u praksi ogleda kao zavisnost od prekomerne upotrebe, kaže za „puls-juga“ otorinolaringolog Đokica Kostić.
„Ovo oboljenje,odnosno zavisnost od preterane upotrebe kapi za nos, koje sadrže xylometazolin,oxymetazolin,nafazolin, sve je češće i učestalost pojavljivanja se kreće i do 9 procenata.U pitanju su hronične upalne promene nosne sluznice.Zbog ovoga,kapi za nos treba koristiti selektivno,kratkotrajno i po savetu lekara“, kaže doktor Kostić.
Dugotrajnom upotrebom,dejstvo kapi za nos jednostavno prestaje ali dolazi do psihičke i fizičke zavisnosti
„Zavisnost od upotrebe kapi za nos javlja se kod pacijenata koji imaju probleme sa disanjem na nos izazvane različitim oboljenjima,od kojih su najčešća alergijski i vazomotorni rinitis,ponavljani akutni rinitis ili kijavice,devijacija nosne pregrade,nosni polipi.Najčešće se ljudi veoma lako odlučuju da koriste kapi za nos uveče pred spavanje, da bi lakše disali tokom noći.Osobe koje imaju hronične smetnje i otežano disanje, lako,često i predugo koriste kapi za nos jer im u početku terapije brzo i efikasno pomažu.Ali, vremenom, polako dolazi do obrnutog efekta.Na početku terapije pacijenti su zadovoljni, ali periodi poboljšanja disanja postaju sve kraći, a između toga dolazi do još težeg disanja.To dovodi da se kapi koriste sve više i češće i tako se ulazi u začarani krug“,objašnjava naš sagovornik.
Posledice preterane upotrebe mogu biti brojne
„Oštećenje krvnih sudova sluznice je prva kompilacija.Potom se može javiti i sukrvičasti sekret iz nosa,ali i krvarenja koja mogu biti ozbiljna i zahtevaju pomoć i intervenciju lekara.
Takođe, ovo stanje vodi i u hronično disanje na usta, suvoću u ustima i hrkanje.Sluznica nosa postaje atrofična, a nos nefunkcionalan.Kvalitet života osoba koje su zavisne, smanjuje se drastično, radna sposobnost takođe,koncentracija, otežano se obavljaju svakodnevni poslovi.Neretko se pacijenti žale da se ujutru bude neispravni i neraspoloženi, a pojedini su bili i na ivici depresije“.
U ambulantnoj praksi su se javljali pacijenti koji su koristili dnevno celu jednu bočicu spreja,a neretko su u svakoj torbi ili džepu nosili po jednu rezervnu.
Lečenje zavisnosti podrazumeva da se prestane sa korišćenjem ovih preparata
„Kao i kod svake bolesti zavisnosti,pacijent mora da bude svestan problema,da poseduje volju da se on reši.Terapija koja se koristi kod ove bolesti uglavnom je vezana za bazalne kortikosteroide,koji se mogu primenjivati duži vremenski period,pod kontrolom lekara.U manjoj meri koriste se antihistaminici i sprejevi morske vode sa dodatkom eukaliptusa,a na početku terapije, hipertoni morski rastvori 2,2 posto.Postepenim smanjenjem kapi za nos, uvođenjem intranazalnih kortikosteroida u kombinaciji sa drugim lekovima, polako dolazi do smanjenja otoka u nosu i potrebe za kapima.Lečenje je individualno,dugotrajno,ponekad traje od šest do dvanaest meseci,a rezultat je vidljiv za jedan do dva meseca“,rekao nam je doktor Kostić.
