Подно планине Радан, у Јабланичком управном округу налазе се остаци града из 6. века нове ере, међу мештанима околних насеља, како је записао наш чувени песник Мита Ракић 1880. године, познат као Старичино или Царичино.
Царичин град познат је из историјских извора и под другим називом – Iustiniana Prima. Прва Јустинијана град је који је подигао цар Јустинијан Први из захвалности према месту свог рођења, селу Таурисиону које се налазило управо у ближој околини 535. године подигнуте Прве Јустинијане.
Цар Јустинијан Први, доделио је улогу цивилног управног центра провинције Илирик новоподигнутом граду, али и улогу духовног центра. Због провала Авара и Словена у периоду 6. века на подручје Балкана, град је живео свега 80-так година, а управни центар провинције је остао у Солуну, али је град ипак задржао статус архиепископије. Извори су нам пак оставили забележена имена тројице архиепископа.
Захваљујући археолошким ископавањима која са прекидима трају од 1912. године, утврђено је постојање великог утврђеног локалитета из 6. века нове ере, на ком је пронађен и велики број артефаката различите врсте и намене.
Град и његову ширу околину штитило је четири тврђаве, али је и сам град био утврђен јаким зидинама. Јустинијана Прима била је подељена на три целине – Доњи град, Горњи град и Акропољ, такође је било и утврђеног подграђа, а град се простирао на површини од 22 хектара.
У доњи град улазило се кроз јужну и источну капију, а у оквиру доњег града било је пет базилика, велика цистерна, водоторањ и мале терме, касније преправљене у још једну, шесту по реду, цркву. Северно од водоторња, у горњем граду, налазила се једна од две градске чесме.
Принципија, вила урбана, хореум и још три базилике налазиле су се на територији горњег града, а овде се налазио и централни, кружни трг на коме су се укрштале две главне улице, кардо и декуманум. На тргу се налазила бронзана статуа цара Јустинијана приказаног у одећи римског војсковође, али и друга градска чесма. Горњем граду се такође приступало кроз јужну и источну капију, а улица која је водила од источне капије завршавала се на акропољу.
Највиша тачка Царичиног града био је акропољ у оквиру којег се налазила епископска палата, епископска базилика са крстионицом и консигнаторијум.
Велике терме налазиле су се изван доњег града, испед саме источне капије, а у околини утврђеног подручја било је још две базилике и некорпола. Аквадукт у дужини од 20-так километара доводио је воду у град са Радан планине, а акропољ се снабдевао водом из писцине која се налазила у атријуму епископске базилике. Ван града постојала је и брана на Царичинској реци, а преко које је град био повезан са источним тзв. Св. Илијским утврђењем.
О Царичином граду или Јустинијани Прими објављен је већи број стручне литературе као што су Царичин град – Утврђено насеље у византијском Илирику, најновија монографија Царичин град (Iustiniana Prima) – Место где је рођен цар Јустинијан I , али и већ међу туристима из света, познат водич Царичин град у издању Народног музеја у Лесковцу.
У циљу што боље промоције археолошког локалитета Царичин град, Народни музеј у Лесковцу установио је сталну водичку службу на локалитету са 7 термина за бесплатно вођење уз купљену улазницу, и то радним данима од 14h, а викендом у 11h и 15h.
autor :Đorđe Mitrović ,istoričar
