Radeći s klijentima koji su u kasnim tridesetim i četrdesetim godinama, uviđam kako se, kao po nepisanom pravilu, s određenim godinama javljaju određena pitanja, promišljanja, utisci i dileme.
Život i njegov smisao, od nekih godina, sagledavaju se i stavljaju u perspektivu kako se do tog nekog trenutka u životu nisu sagledavali. „Odjednom“ se uviđaju konačnost roditelja i sopstvena smrtnost, promišlja se ono što se vidi kada se pogleda u sutra, pa i „najobičnije“ ogledalo, nakon što se osvrne na ono što je bilo (do) juče… Revidiraju se dosadašnje odluke i izbori, reorganizuju se prioriteti, prave se veći ili manji rezovi… Nešto zarasta, nešto ne prestaje da krvari, a neke su rupe i dalje bez dna…
S godinama se više nema strpljenja za ono na šta se, svojevremeno, strpljenje neštedimice trošilo
Mnogo se pažljivije upravlja (i to je dobro!) i sopstvenom tolerancijom, trpljenjem, granicama, izgovorenim i komunikacijom, slobodnim vremenom. Svim tim snagama i velikim vrednostima. Opet, neke „boljke“ preostanu i tako se lako ne iskorenjuju – ako sagledavate sve iz svih mogućih uglova i skloni ste preteranom razmišljanju. Vama koji se u ovome prepoznajete, na današnji Dan želim posebno da kažem sledeće:
Ne dozvolite da se ne dogodi, jer ne znate da li da pitate ili ne
Ne dopustite da nikada ne kažete i samo za sebe zadržite, to nešto što s najmanje jednom osobom želite da podelite. Nemojte izabrati da za života ne zatražite. Ne birajte da zauvek ostanete s doživljajem da vam ne pripada i niste zaslužili. Nemojte se redovno i po pravilu (previše) plašiti. Stvarajte bolje uslove, ali željeno ostvarujte i u okolnostima od kojih trenutno nemate bolje. Koliko i kako možete. Dajte sve od sebe, od prilike do prilike. Ne zaboravljajte da ih prepoznajete i koristite. Ništa neće biti ako se samo budete nadali, Bogu molili i čekali.
Pokrenite se i pomerite s mesta. Drugačije neće biti da bude bolje. S jednim istim samo isto i nepromenjeno ostaje.
Autor: Marina Drobnjaković, psihoterapijska savetnica
