“Marija Lazarević rođena je 1978. godine. Voli da kaže da živi između dva grada – da je Leskovac njen život, a Niš njena ljubav. Nakon rođenja dijagnostifikovana joj je spinalna mišićna atrofija. Međutim to je ne sprečava da živi normalno i čini čuda”. Ovo je početak biografije naše sagovornice, Marije Lazarević, između ostalog i piscem knjiga za decu, sa kojom smo razgovarali sa namerom da od nje dobijemo pre svega motivacione poruke. I mislimo da smo u tome uspeli!
–Jednom ste rekli, ostalo je zabeleženo, „nije moja muka najveća„. Da li Vas je taj stav vodio i vodi kroz život?
Da. I dalje imam taj stav, bez obzira što mi je sa godinama teže da funkcionišem i zadovoljim svoje potrebe, znam da je nekome tamo još teže . Ja sam pre tri godine izgubila majku. Gubitak roditelja osobi sa invaliditetom ne predstavlja samo emotivni bol, već i gubitak nekoga ko vam je pomagao u svakodnevnoim aktivnostima. Ali kada pogledam oko sebe vidim i one osobe sa invaliditetom koje su ostali bez oba roditelja. Zamislite onda kako je njima? Tako je i sa drugim ljudima. Svako ima neku svoju muku i koliko im život u tom trenutku delovao težak neka znaju da tamo negde postoji neko kome je još teže i neka sami sebi poruče : Nije moja muka najveća! Smatram da je ta rečenica recept za ozdravljenje.
– Kako biste definisali sebe, ako to učinite kroz prizmu onoga što ste stvarali, angažovali se, radili..?
Kao nekoga ko zna šta hoće, ima visoke ali realne ciljeve koji su u skladu sa mogućnostima. Kao upornu, vrednu, ambicioznu osobu koja voli izazove i timski rad. Kao nekog ko je perfekcionista u poslu i to zahteva i od svojih saradnika. I kao nekog ko u sve što radi unosi ljubav. Jer kada radite ono što volite onda to više i nije rad već zadovoljstvo.
– Držite se sa decom, njima ste namenili i istinitu priču kroz knjigu. Kako ocenjuje te njihove reakcije, s obzirom da su deca iskrena?
Ja uvek kažem da je dečja kritika jedina kritika koja me interesuje. Jer kada na promocijama nakon druženja sa njima doprem do njihovih glavica i nateram ih da razmišljaju o razlikama, predrasudama, preprekama sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom a pored toga izazovem i empatiju i želju da oni tako mali menjaju svet na bolje, po meri svakog čoveka onda je moja misija ispunjena. Obožavam decu i njihovu iskrenost ali mogu reći da je to obožavanje obostrano. Možda zato što i ona ispred sebe takođe imaju iskrenu osobu koja može da im da odgovore na sva pitanja.
– Da li možemo da očekujemo neka nova dela od Vas, knjige, aktivnosti?
Možete. Imam toliko novina kojih treba sprovesti u delo ali sve zavisi od toga koliko projekata biće podrženo. Ono što mogu otkriti je to da su u pripremi velika dela i da ćete videti Mariju Lazarević u drugačijem svetlu.
–Vaša poruka čitaocima Puls Juga: Vredi li biti borac u životu?
Naravno da vredi. Ali ja na sebe ne gledam tako i ne volim sebe da nazivam borcem jer onda bih morala da budem u ratu a ako ste u ratu onda morate imati i neprijatelja. A ja ne volim da ratujem. Meni je život prijatelj i saveznik. Ja sam sa njim u ljubavi i slozi. Nadam se da će tako i ostati jer neke borbe se dobijaju i sporazumom.
Marija Lazarević rođena je 1978. godine. Voli da kaže da živi između dva grada – da je Leskovac njen život, a Niš njena ljubav. Nakon rođenja dijagnostifikovana joj je spinalna mišićna atrofija. Međutim to je ne sprečava da živi normalno i čini čuda. Osnovnu školu završava u svom rodnom Brestovcu, a srednju upisuje kao vanredni učenik zbog nepristupačnosti objekta osobama koje se kreću pomoću invalidskih kolica. Nakon diplomiranja 1997. godine osniva malo trgovinsko preduzeće i postaje prva žena samostalni preduzetnik sa invaliditetom u svom okrugu. Posle osamnaest godina rada odlazi u penziju i pokreće akciju „Budi saosećajan’’sa ciljem da skrene pažnju na osobe sa invaliditetom i poboljša njihov položaj u društvu. Akciju su podržali glumci poput Viktora Savića, Borke Tomović i glumci na Filmskim susretima u Nišu uz saradnju NKC Niš. Zbog ljubavi prema deci 2017. godine počinje rad sa njima kroz kreativne radionice i osniva udruženje građana. Uz podršku grada Leskovca i Doma kulture Brestovac realizuje projekat „Prihvati razlike – Pobedi predrasude“ čiji je cilj poštovanje različitosti. Kroz projekat 2019. godine objavljuje ilustrovanu knjigu za decu „ Moja omiljena tetka’’ koja je inspirisana istinitim događajima. Naredne godine nastavlja projekat i objavljuje bojanku „Moja omiljena tetka’’ sa istom tematikom, dok se 2021. godine pojavljuje društvena igra za decu „Druženje sa mojom omiljenom tetkom ’’ u kojoj se skreće pažnja na arhitektonske barijere na koje nailaze osobe sa invaliditetom. Promocije vrši kroz radionice sa učenicima nižih razreda osnovnih škola. Godine 2022. u susret novogodišnjim praznicima uz pomoć prijatelja po prvi put van projekta izdaje bajkovitu knjigu za decu „Dečak i tetka Em vraćaju veru u Deda Mraza’’ koja uputpunjuje novogodišnji program raznih kulturnih manifestacija.. 2023.godine knjiga je štampana kroz projekat “Prihvati razlike Pobedi predrasude” koji je podržao grad Leskovac 2024.izdaje puzlu za decu “Budi saosećajan” sa ciljem da podstakne empatiju kod dece prema osobama sa invaliditetom. Dugogodišnji je član i saradnik Udruženja distrofičara Jablaničkog okruga Leskovac i Udruženja STOP SMA SRBIJA. Marija je jedan od učesnika u dokumentarnom filmu o spinalnoj mišićnoj atrofiji KO MUKU KRIJE NE NALAZI LEKA film je osvojio prvu nagradu na međunarodnom festivalu ZLATNA BUKLIJA u Velikoj Plani. Učesnik je u emisiji INKLUZIJOM DO JEDNAKIH ŠANSI TV Leskovac, PRIČE IZ SENKE TV K1, MESTO ZA NAS TV RTS2, SRCEM KROZ SRBIJU TV BALKAN TRIP, PRIČE O BRESTOVCU AGRO TV i drugih televizija. Marija Lazarević je dobitnica novčane Oktobarske nagrade grada Leskovca za doprinos i unapređenje kvaliteta života osoba sa invaliditetom u kulturi i time se jako ponosi. Marija piše poeziju koju do sada nije objavljivala ali je nagrađivana na konkursima. 2024.njena kratka priča DA TO SAM JA osvaja 1.nagradu na osmomartovsmom konkirsu u Beogradu koji je podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije. Učesnik je pesničkih večeri i aktivna je u humanitarnim akcijama . Njen životni moto je: „ Ako je dobro zaspalo u ljudima, probudimo ga. ’’
