Nije neudata već slobodna ili žena u emotivnoj vezi. I obično se nikada ne uda ona koja nikada ne poželi da se uda. Verovali ili ne, postoje i te žene.
Nije usamljena ako je sama. Ili jeste, ali ne nužno zato što je sama. Usamljeni možete biti i u dvoje, ili okruženi gomilom ljudi.
Nije samica već singl devojka ili žena. Samica je zatvorska ćelija. Mada se, osim u toj, može sresti i u instituciji braka.
Nije ni usedelica ni baba devojka već devojka ili žena koja nije u braku. Ne čeka svaka na venčanicu i udaju. Brak i porodica nisu ostvarenje najvećeg sna svake žene ovog sveta.
Nije ni usedelica ni baba devojka već devojka ili žena koja nije u braku. Ne čeka svaka na venčanicu i udaju. Brak i porodica nisu ostvarenje najvećeg sna svake žene ovog sveta.
Nije raspuštenica već razvedena žena. Mada razvod za neke žene jeste isto što i “skidanje omče” i “puštanje s laca”, što je savršeno u redu.
Nije rasturačica brakova već ljubavnica. I druga žena u životu vašeg muža nema ništa s tim što on nešto hoće da ima s njom.
Nije samohrana već singl majka. To što žena živi sama s detetom ne znači da ga sama i hrani.
Nije baba već starija ili žena od toliko i toliko godina. Baba je životna uloga, ne starosna kategorija.
Nijedna ne izgleda dečački, ni kratkokosa devojka ili žena. I nećemo pustiti kosu jer muškarci vole dugu.
Nije ravna kao daska već ima male grudi. I višak kilograma nema ona koja kilograma ne želi da ima manje.
Nijedna nije ni muška ni muškobanjasta devojka ili žena. Ni ona koja nije ženstvena ni nežna, ili jeste temperamentna i(li) ambiciozna.
Ne postoji prava žena. Jer nema one koja to nije.
Nije najpoželjnija udavača već najpoželjniji neženja. Najpoželjnija udavača ne postoji, samo usedelica. Ona koja hoće da se uda je nepoželjna, zar ne?
Nije jezičara već žena koja ima i iznosi svoj stav. Ako vam se ima partnerka koja jezik nema ili ga drži za zubima – (naj)bolje je da je nemate.
Nije alapača ni torokuša već žena nezadovoljna svojom svakodnevicom. I ne zvoca žena zadovoljna odnosom s partnerom.
Nije veštica već žena s kojom ne možete da radite šta i kako hoćete. Samo i isključivo po svom možete u životu oslobođenom od partnera.
Nije sebična već žena koja ne želi da ima decu, iz kojeg god razloga. Nema tog koji nije (dovoljno) dobar.
Nije neželjena već neplanirana trudnoća. A neplaniranu je trudnoću u redu i moguće i isplanirati i prekinuti.
Zaključak i po(r)uka:
Žena bez dece nije žena bez obaveza. Još je manje neostvarena žena, iz razloga nemanja dece. Brak, porodica i deca su samo neka od životnih bogatstava.
Nikada nijednu ženu nemojte pitati šta čeka i kada misli da rodi. Možda želi a ne može, možda ne želi i sigurno vas se ne tiče.
Žena koja je Filipova supruga i Jovanova majka ima svoje ime (i prezime) na koje se, nadam se, odaziva i po postajanju suprugom i majkom.
Sve što muškarac može i sme – može i sme i žena. S muškarcem koji može i sme više od vas jednostavno ne smete biti.
Ne voli vas onaj koji vas prihvata samo ako ste dugokosi i isfenirani, našminkani, preplanuli, na visokim potpeticama i u pripijenoj garderobi.
Ne postojimo da bismo udovoljavali drugima i dopadali im se. Tu smo da izgledamo, govorimo, ponašamo se i živimo onako kako želimo i osećamo da je najbolje za nas. I kada smo već tu, dok smo tu, budimo prema drugima nežni i dobri koliko god možemo. Računa se i kada se ne vrati.
Autor: Marina Drobnjaković, dipl. psihološkinja i psihoterapijska savetnica
