Na ovom području imamo slučajeve obolelih nakon uboda krpelja koji podsećaju na Lajmsku bolest. Radi se o ljudima koji su zanemarili neke od simptoma koji se u prve dve faze bolesti ne manifestuju kao opasni, ali je zato posledica hronična bolest, koja pogađa nervni sistem i zglobove, kaže doktorka Zorana Kulić, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Leskovcu.
Iako je uobičajeno da krpelji budu aktivni sa prvim lepim danima od sredine aprila do oktobra, poslednjih nekoliko godina, dešava se da to bude i ranije.Njihova staništa su šume, zelene površine sa visokom travom, dvorišta ali i parkovske površine.
Odlazak u prirodu uz adekvatnu zaštitu
„Iako nisu aktivni na izuzetno visokim temperaturama,svaki odlazak u prirodu trebalo bi da bude propraćen adekvatnim odevanjem, odećom svetlijih boja, dugih rukava i nogavica.Takođe, nogavice treba da budu u čarapama.I pored toga, povratkom kući, neophodno je pregledati telo, ali i odeću koju smo nosili.Ukoliko primetite da imate krpelja,nemojte ga sami skidati, možete jedino u slučaju da se nije prikačio za kožu.U slučaju da je prikačen za kožu, najispravnije je da krpelja odstanite u zdravstvenoj ustanovi, gde će to uraditi stručno lice“, savetuje doktorka Kulić.
Nisu svi krpelji zaraženi
„Krpelji mogu, ali ne moraju biti zaraženi bakterijama i virusima, što znači i da ne prenose svi oboljenja.Njačešće bolesti koje krpelji prenose, kod nas u Srbiji, jesu Lajmska bolest, ali i virusni krpeljski meningoencefalitis, kju groznica, tularemija i mnoge druge.U Srbiji je ipak najčešća Lajmska bolest, koja ima bakterijsko poreklo. Krpelj koji nije zaražen, ne dovodi do promena, odnosno bolesti“.
Nakon uboda zaraženog krpelja prvi znaci bolesti u periodu od tri do mesec dana
„U slučaju uboda zaraženog krpelja, dolazi do promena na koži oko mesta uboda.U tom slučaju se treba odmah javiti lekaru.Neophodno je odmah krenuti sa antibiotskom terapijom.Nekada se desi da i ne primetimo, da je došlo do uboda, da krpelj bude na telu i sam otpadne sa kože, tada ukoliko je zaražen, prvu fazu bolesti možemo da prođemo, a da ne primetimo nikakve tegobe, ali kasnije nakon dve do tri nedelje, može doći do pojave tegoba u mišićima i zglobovima, čak tek tada i do kožnih promena.Ukoliko ne znamo, da smo imali krpelja na koži, ali smo bili negde na izletu ili na selu ili znamo da u dvorištu imamo krpelje, trebalo bi da to kažemo lekaru, kako bi on posumnjao i na lajmsku bolest“, naglašava naša sagovornica.
Na ovom području ima slučajeva koji podsećaju na Lajmsku bolest
„Tek laboratorijskom potvrdom znamo da se radi o Lajmskoj bolesti ili ne.Dakle, serološkom potvrdom uz prisustvo kliničkih simptoma bolesti, da se radi o ovoj bolesti. Znači, imamo slučajeva, ali naglašavam da nije svaki krpelj zaražen.Obavezno se daje antibiotska terapija i prati se mesto uboda i to najmanje mesec dana.Posmatramo da li će doći do nekih kožnih promena ili ne.Za čoveka, ova bolest, koja protiče u tri faze, ukoliko se on ne javi u prve dve i dođe do trećeg stadijuma, ona prelazi u hroničnu i tada dolaze promene na zglobovima i do oštećenja nervnog sistema.Mi tek kroz laboratorijske analize i druge kliničke podatke saznajemo da je taj čovek imao ubod krpelja“.
„Redovno košenje trave u dvorištu, ali i zaštita kućnih ljubimaca od krpelja je takođe deo preventivnih mera kojih se treba pridržavati“, savetuje doktorka Kulić.
