Da li se nekada upitaš, za čim ćeš žaliti jednog dana? Da li će to biti propuštene šanse ili pogrešni izbori? Možda i jedno i drugo. Život nas uči najboljim lekcijama, ali ne dozvoli da one dođu prekasno, onda kada smo već izgubili ono što nam je bilo najvrednije. Vreme. Ljude. Svoje snove.
Kada su ljude na samrtnoj postelji pitali, za čime najviše žale, odgovori su uvek bili isti.
Hiljade ljudi su na kraju svog puta rekle isto: Žalim što nisam bio svoj. Žalim što nisam proveo više vremena sa onima koje volim. Žalim što nisam imao hrabrosti da kažem “ne”. Žalim što nisam pratio svoje snove, nego očekivanja drugih.
I svaka od tih priča zvuči isto
Tužna priča, sa tužnim krajem. Ono što je takođe zajedičko za većinu jeste to bolno zašto. Većinu nisu sprečavale prepreke, nego strah. Strah da pokušaju, da rizikuju, da se bore za ono što im je stvarno važno.
Ali zašto čekati kraj da bismo shvatili šta nam je najvažnije?
Zašto čekati trenutak kada je već kasno i kada više ništa ne možemo promeniti? Šta ti čekaš? Šta je potrebno da se desi, da preuzmeš kontrolu nad svojim životom? Da napraviš taj poziv? Da kažeš kako se osećaš? Da se boriš za ono što voliš i ono u šta veruješ?
Moram ovo da ti kažem, ali vreme nije na našoj strani
Nikada nije bilo. Negde sam pročitao da je vreme jedino bogatstvo koje imamo, za koje nikada ne znamo još koliko nam ga je preostalo. Zato ne troši to vreme čekajući. Ne troši ga brinući o tome šta će drugi misliti. Misli barem ponekada na sebe, duguješ to svojim snovima. Život se ne meri godinama. On se meri trenucima, onim trenucima kada si bio svoj, kada si voleo, kada si živeo onako kako si želeo.
Šta ćeš uraditi danas da ne bi žalio sutra?
Autor: Aleksandar Milinčić
https://www.linkedin.com/posts/aleksandarmilincic_%C5%A1ta-%C4%8Deka%C5%A1-da-li-se-nekada-upita%C5%A1-za-%C4%8Dim-activity-7272150994421977088-xo03/?utm_source=share&utm_mediu
Activate to view larger image
