Svetski dan bubrega je globalna kampanja koja ima za cilj podizanje svesti o suštinskom značaju zdravlja bubrega. Obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta od 2006. godine svakog drugog četvrtka u martu mesecu.
Jedan od ciljeva kampanje je unapređenje jednakog pristupa nezi i optimalnoj praksi lečenja
Procenjuje se da hronična bolest bubrega pogađa više od 850 miliona ljudi širom sveta i da je bila uzrok smrti kod više od 3.1 miliona ljudi u 2019. godini. Trenutno se bubrežna bolest nalazi na 8. mestu kada je reč o vodećim uzrocima smrti. Ukoliko se nešto ne preduzme, predviđa se da će do 2040. biti na 5. mestu. Tokom poslednje tri decenije, napori u lečenju hronične bubrežne bolesti bili su usmereni na pripremu i sprovođenje terapija za zamenu bubrežne funkcije.
Nedavna terapijska otkrića nude neviđene mogućnosti u sprečavanju ili odlaganju bolesti kao i ublažavanju komplikacija poput kardiovaskularnih i bubrežnih slabosti, ultimativno produžavajući životni vek kao i kvalitet života ljudi sa hroničnom bolešću bubrega. Iako bi ove nove terapije trebalo da budu dostupne svim pacijentima na svetu, prepreke kao što su nedostatak svesti o hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji (HBB), nedovoljno znanje ili poverenje u novije terapijske strategije, nedostatak specijalista u oblasti nefrologije kao i troškovi lečenja, doprinose dubokim razlikama u dostupnosti lečenja, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Neophodno je prevazići prepreke
Primarna i sekundarna prevencija hronične bubrežne bolesti zahteva ciljanu zdravstvenu politiku. Potrebno je imati jednak pristup skriningu, sredstva za ranu dijagnostiku i održivi pristup kvalitetnom lečenju.Nezadovoljavajući rezultati lečenja su posledica ograničenog fokusa zdravstvene politike. Nedostatak lekara, kako u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, tako i nefrologa, zahteva poboljšanje obuke, svođenje na minimum gubitka pružalaca zdravstvenih usluga. Neophodna je edukacija o odgovarajućem skriningu hronične bubrežne bolesti, kao i prihvatanje naučnih inovacija i upotreba farmakoloških i nefarmakoloških sredstava.
Osnaživanje pacijenata i zajednica
Podizanje svesti o rizicima hronične bubrežne bolesti poput dijabetesa, hipertenzije i pojavu gojaznosti, unapređenje zdravstvene pismenosti o izborima zdravog načina života, samopomoći i promovisanju dugoročnog pridržavanja strategija lečenja mogu biti od ogromnog značaja posebno kada se počnu primenjivati u ranijem stadijumu bolesti. Uključivanje pacijenata u lokalna udruženja koja se bave HBB dovodi do bolje informisanosti i može podstaći i osnažiti pacijente.
Šta možete da učinite za zdravlje svojih bubrega?
- Budite aktivni i u formi
- Zdravo se hranite
- Proveravajte i držite pod kontrolom vrednosti šećera
- Proveravajte i držite pod kontrolom krvni pritisak
- Trudite se da uvek imate odgovarajući unos tečnosti
- Bez konzumacije cigareta
- Ne uzimajte lekove protiv bolova bez konsultacije sa lekarom
- Proverite funkciju bubrega, ako imate jedan ili više faktora rizika
Služba Nefrologije sa centrom za dijalizu OB Leskovac pridružuje se globalnoj kampanji obeležavanja Svetskog dana bubrega
Kamapanju sprovodimo mnogobrojnim stručnim predavanjima za zdravstvene radnike i pacijente. Deljenjem brošura i razgovorima sa pacijentima o načinu ishrane i o modalitetima lečenja, pokušavamo da kod naših pacijenata podignemo svest o važnosti očuvanja zdravlja bubrega. Bubrežni bolesnici, naročito oni koji se leče nekim od modaliteta zamene bubrežne funkcije, odnosno dijalizom, spadaju u grupu najtežih pacijenata u zdravstvenoj patologiji. Ovi pacijenti imaju pored bubrežne bolesti i mnoge komorbiditete to jest prateće bolesti: kardiovaskularne, visok krvni pritisak, dijabetes, bolesti kostiju i mišića, anemiju i druge.
Ranije je naš region, naročito neka naselja oko Brestovca, Međe i Šarlinca, bio poznat po velikom broju bubrežnih bolesnika (Balkanska endemska nefropatija, BEN), ali danas bubrežnu bolest razvijaju pacijenti koji boluju od nelečenog visokog krvnog pritiska, sa neregulisanim šećerom u krvi ili oni koji imaju česte infekcije mokraćnih puteva ili kamenčiće i pesak u bubrezima.
Pacijenti koji su u navedenim rizičnim grupama trebalo bi da se jave svom izabranom lekaru i da jednom godišnje urade pregled krvi i mokraće , kao i ultrazvuk bubrega. Ukoliko lekar proceni da je potrebno, uputi će ih nefrologu na dalje lečenje.
Autor: Prim. dr Miomir Prokopović
Prim. dr Miomir Prokopović rođen 28.09.1961. godine. Medicinski fakultet završio u Nišu 1987. godine. Na istom fakultetu završio je specijalizaciju iz interne medicine 1995. godine i odbranio je subspecijalistički rad 2014. godine. Aktivni je član Srpskog lekarskog društva (SLD), podružnice u Leskovcu i član je predsedništva Sekcije za nefrologiju SLD-a. Dobitnik je zahvalnice, diplome, plakete i povelje SLD-a. Član je uređivackog odbora časopisa APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM. U nekoliko mandata predsednik komisije za dodelu zvanja primarius u podružnici Leskovac. Recenzent za pisanje referata kandidatima za zvanje primarijus. Aktivno učestvuje na stručnim sastancima, simpozijumima i kongresima u zemlji i inostranstvu. Učestvovao u organizaciji i radu „Škola dijalize“ Leskovac, od 1996-2004. godine kao i 2015. godine, kao član organizacionog i naučnog odbora „Škole dijalize“. Bio je član organizacionog odbora kongresa nefrologa Srbije sa međunarodnim učešćem Beograd 2016. U organizacionom odboru je Kongresa nefrologa Srbije 2019. godine. Bio je predsednik organizacionog odbora Kongresa nefrologa Srbije 2023 godine. Objavio više radova u domaćim i stranim stručnim časopisima iz oblasti nefrologije. Član je udruženja nefrologa Srbije, ERA-EDTA i ISN. U zvanje primarius iz oblasti interne medicine i nefrologije promovisan je 2001. godine. Načelnik je Službe nefrologije sa centrom za dijalizu Opšte bolnice u Leskovcu. Član je predsedništva nefrološke sekcije SLD i predsednik nadzornog odbora Udruženja nefrologa Srbije.
