Gojaznost je globalni problem koji utiče na sve nas. To je hronična bolest sa kojom živi preko milijardu ljudi na planeti ili u proseku svaka sedma osoba ima prekomernu telesnu težinu, koja ugrožava zdravlje. Procene su da će do 2035. godine na planeti 1,9 milijardi ljudi živeti sa gojaznošću i to 1,5 milijardi odraslih i 400 milona dece! Smatra se da će se gojaznost u dečijem uzrastu udvostručiti. Prekomerna uhranjenost danas pogađa 50% odraslih, dok je jedna trećina te populacije gojazna.
Globalno, gojaznost predstavlja uzrok više od milion smrtnih ishoda godišnje, a procenjuje se da pogađa više osoba nego pušenje, alkoholizam ili siromaštvo iziskujući visoke troškove zdravstvene zaštite. Njeni uzroci su mnogo dublji i prevazilaze nedostatak volje i lenjost.Kao i kod drugih hroničnih bolesti, uzroci gojaznosti su brojni i mogu biti genetski, psihološki, kulturološki, ekonomski i ekološki. Koreni gojaznosti jesu duboki, a jedini način da napravimo razliku je da radimo zajedno.
Svetski dan gojaznosti, koji se širom sveta obeležava 4.marta, poziva na akciju na lokalnom i globalnom nivou kako bi se usporio i zaustavio rastući trend gojaznosti, smanjila stigma sa kojom se suočavaju ljudi koji žive sa gojaznošću i unapredili sistemi koji doprinose životu ljudi koji svakoga dana žive i bore se sa ovom bolešću.
Svet u kome živimo i hrana koju jedemo su se vremenom dramatično promenili. Ali naša biologija je uglavnom ostala ista. To nas može pokrenuti da verujemo da smo pod rizikom od gladovanja i da nas natera da posegnemo za hranom bogatom energijom, solju, mastima i šećerom.Razmislite o našoj svakodnevici: većina nas putuje automobilom ili javnim prevozom na posao. Imamo liftove i pokretne stepenice. Kancelarijski poslovi i gradski život često znače da moramo više da sedimo u dužem vremenskom periodu. Okruženi smo sa dosta ukusne hrane i pićima kojima imamo lak pristup, manje spavamo i pod većim smo stresom.
Mnogi od nas svesni kako je sve to povezano sa gojaznošću. Da bismo razumeli, moramo da putujemo kroz vreme. Zamislite da živite pre 50.000 godina u kamenom dobu. Sve do čega je našim precima bilo stalo da jure kalorije kroz lov, zajednička okupljanja ili pecanje. „Jedi ili budi pojeden!“
Hrana je bila oskudna, pa je dobro hranjenje značilo veće šanse za preživljavanje, a takođe i veće šanse za razmnožavanje. Ključ uspeha je bio da se dočepate hrane sa puno masti, šećera i soli. Zato su naša tela naučila da pamte i favorizuju namirnice bogate energijom da prebrode periode gladi.
Globalni porast gojaznosti nije posledica iznenadnog gubitka snage volje. Umesto toga dobitak na težini shvata se kao prirodna reakcija na život u okruženju koji se promenio brže nego što je naša vrsta uspela da se prilagodi.
Možda sada mislite da moramo biti sasvim drugačiji od naših predaka. Ali sistemi, koji su im pomogli da prežive su i danas aktivni u našim telima i često rade van naše svesti.
Proizvođači hrane, supermarketi, restorani i lanci za dostavu hrane preuzeli su naše prehrambene izbore. Oni sada nude ogromnu raznovrsnost jeftinih, ukusnih i energetski bogatih namirnica koje kombinuju so, šećer i masti. Ovo je moćna kombinacija za naša čula – daleko moćnija nego što je naš mozak evoluirao da se nosi sa tim. Zato je teško odoleti primamljivim mirisima hrane kojima smo sada okruženi.
Sve više stručnjaka prepoznaje gojaznost kao bolest. Ali zašto je gojaznost bolest, a ne samo nedostatak snage volje ili stvar načina života? Deo odgovora leži u činjenici da je gojaznost više od onoga što vidite. Gojaznost je hronična, ali podnošljiva bolest na koju utiču ne samo naši geni već i moderno okruženje u kom živimo. Za zdravlje nacije važno je da uklonimo stigmu povezanu sa gojaznošću.
Stres može značajno da utiče na probleme sa kilogramima kod velikog broja osoba. Veza između stresa i gojaznosti može se objasniti visokim nivoom hormona stresa kortizola ili izborom nekvalitetnih namirnica. U stresnim situacijama osoba će odabrati visokokaloričnu hranu kako bi ispunila emocinalne potrebe, smanjila osećaj teskobe. To je iz razloga što ta hrana dovodi do hemijskih reakcija u mozgu koje izazivaju osećaj zadovoljstva.Takođe, ovaj proces povećava i apetit osobe. Povišeni nivoi kortizola mogu izazvati želju za slatkišima, masnom i slanom hranom, odnosno visokokaloričnom hranom. To znači da je veća verovatnoća da će se u tim trenucima osoba okrenuti ka pomfritu, kolaču nego što bi osoba odabrala izbalansiran obrok.U takvim trenucima osoba jede i bez razmišljanja a i moguće je da dođe do sindroma noćnog jedenja. Ovo će sve dovesti i do toga da se unese veći broj kalorija nego što je osobi potrebno a samim tim i do povećanja telesne težine.
Istraživanja su pokazala da osoba može da ugrozi svoje zdravstveno stanje kad su udruženi hronični stres i gojaznost i tad može da dođe do: Visokog krvnog pritiska, migrena, dijabetesa, bolesti srca, povećanog rizika za srčani ili moždani udar, smanjenje funkcije pluća i disanja, reproduktivnih problema, povećanje bolova u zglobovima, anksioznosti, depresije.
Iz tog razloga važno je navesti nekoliko tehnika upravljanja stresom kako bi se izborili sa povećanjem kilaže (sa gojaznošću) uzrokovanim stresom:
- Važno je prepoznati znakove upozorenja stresa (npr na poslu ste, dobili ste mnogo zadataka i pojavila se glavobolja – znak stresa).
- Pre jela zapitajte se zašto jedete, da li ste zaista gladni ili ste pod stresom?
- Ako ste u iskušenje da posegnete ka hrani a niste gladni, pronađite ometanje, aktivnost koja će vam zaokupirati misli.
- Isplanirajte svoje obroke jer ćete na taj način smanjiti mogućnost za neredovne obroke.
- Koristite kvalitetne namirnice, a izbegavajte brzu hranu, slatkiše, testeninu, peciva. Potrudite se da imate izbalansiranu ishranu.
- Napišite spisak hrane koja vam služi kao uteha ili način da podignete energiju. Npr. to je čokolada, smoki, čips… Tu hranu držite dalje od sebe.
- Vodite evidenciju (dnevnik) o svom ponašanju i navikama u ishrani kako bi mogli da identifikujete obrasce ponašanja. Npr. imali ste težak dan na poslu, niste uspeli da završite sve zadatke na vreme i tad ste uzeli slatkiš. Druga moguća situacija jeste da ste umorni, ceo dan ste sa decom, niste imali obroke, nemate energiju i slatkiš vam je rešenje za energiju.
- Koristite tehnike opuštanja, kao što su joga, istezanje, masaža, meditacija.
- Uvedite redovnu fizičku aktivnost.
- Bilo bi dobro da imate barem 7h ili 8h sna.
- Unosite dovoljno tečnosti jer je lako pomešati žeđ sa osećajem gladi.
Autor:prim. dr Vanja Ilić, spec. soc. med.
Načelnica Centra za promociju zdravlja i Centra za analizu, planiranje
i organizaciju zdravstvene zaštite
Zavoda za javno zdravlje Leskovac
