Čovekov najbolji prijatelj je pas, to odavno znamo, prave nam društvo, vole nas, pružaju utehu i čine srećnim. Ove životinje mogu da predvide zdravstveni problem pre nego što ga mi osetimo ili otkrijemo i svojim korisnicima pružaju pomoć specifičnim veštinama. To su takozvani terapijski psi, koji njuhom, sluhom, raznim aktivnostima i stalnim delovanjem olakšavaju svakodnevne izazove i poboljšavaju kvalitet života i samostalnost svojih korisnika, kaže dr vet.med.spec Katarina Gojković.
Terapijski psi nisu kućni ljubimci, spadaju u službene pse
„To su naprimer, vodiči za slabovide i slepe osobe, za one koji ne čuju dobro ili nikako, a takođe i za osobe sa nekim fizičkim, psihičkim, mentalnim ili zdravstvenim poteškoćama. Postoje psi asistenti i terapijski psi. Psi asistenti ( service dog ) trenirani su za obavljanje zadatka i posla koji ublažava invaliditet korisnika. Pas i korisnik čine tim koji prevazilazi prepreke.U ovom slučaju, pas korisniku pomaže da stekne sigurnost i nezavisnost. Veoma je važno znati da ovi psi nisu za maženje, jer to može dovesti do odvlačenja pažnje. Takođe, psi asistenti pomažu licima sa fizičkim poteškoćama kao što je kod multiple skleroze, paralize i sličnih problema. Da, naprimer, umesto njih upale i ugase svetlo, donesu neku stvar, otvore ili zatvore vrata“, kaže doktorka Gojković.
Psi za medicinsku detekciju otkrivaju njuhom predstojeća stanja
„Ovi psi predosete: epi napad, dijabetičku komu i slična stanja.Tako u ovakvim slučajevima, njihov korisnik može na vreme da se pripremi i pozove pomoć. Ti psi nemaju neko šesto čulo, nego nas organizam u tim stanjima oslobađa isparenja i mirise: aceton u dahu kod hiperglikemijske kome, miris izoprena kod hipoglikemije što psi svojim njuhom registruju i tako upozoravaju korisnike“.
Terapijski psi svojim prisustvom i specifičnim ponašanjem doprinose boljem psihičkom i mentalnom stanju svojih korisnika i imaju potpuno drugačiji „posao“ od psa asistenta
„Oni se vode u bolnice, škole, staračke domove, rehabilitacione centre i slično. I nasuprot psima asistentima ovde se podstiče maženje psa i interakcija sa ljudima. Usled prisustva psa i podsticanja korisnika na komunikaciju, organizam čoveka luči hormone koji podstiču rad mozga i doprinose poboljšanju opšteg stanja korisnika. Imaju široku primenu kod autizma, posttraumatskog stresa, dece sa psihofizičkim smetnjama u razvoju, teških oboljenja poput Alchajmerove bolesti ili raznih tipova kancera, kaže naša sagovornica.
Pomoć pri učenju
„Stres tokom studiranja može se smanjiti ukoliko provodite više vremena sa životinjama , zato sve više univerzitetskih kampusa se odlučuje da u svoju ponudu uvrsti druženje sa terapeutskim psima. Smatra se da se prilikom maženja ljubimaca smanjuje nivo stresa i anksioznost“.
U svetu se trenutno razvija jedna posebna vrsta terapijskih pasa – psi kućni ljubimci koji pokazuju poseban talenat za ovaj „posao“
„Njihovu vlasnici ulažu trud i veštine kako bi psi položili testove i dobili sertifikate. Ovo su psi koji se koriste za posete domovima za stare osobe, školama za decu sa posebnim potrebama. Svojim prisustvom pozitivno utiču na raspoloženje, zdravlje i unose razonodu u svakodnevnicu ljudi kojima je život znatno ograničen“, kaže doktorka Gojković.
Psi asistenti prolaze ozbiljne treninge, uglavnom su to zlatni retriveri, labradori ili nemački ovčari
„Za terapijskog psa rasa je manje značajna, bitan je temperament – mora biti stabilan i to je najbitnija odlika terapijskog psa. Ne smeju biti zaštitnički nastrojeni, moraju biti druželjubivi, da radije biraju ljude nego druge pse, da su samouvereni, ali ne podređeni ili dominatni, samostalni i ne preterano aktivni. Koriste se često mešanci, kokeri, pudle, biglovi, bokseri, labrador retriveri. U ovu grupu spadaju i pitbul terijeri, rasa koja je vrlo često nepravedno osuđena kao krvoločna, oni su zapravo vrlo nežni ljubimci koji uživaju u društvu ljudi i neprekidno traže dodir i interakciju sa njima“.
Trening ovih pasa počinje vrlo rano, već sa 2 meseca starosti
„Pažljivim izborom iz legla, pas se poverava foster porodici na ranu socijalizaciju i odgoj koji se odvija pod kontrolom odgovornih trenera. Sa navršenih godinu dana, psi polažu prve testove gde se proverava njihov temperament u raznim okolnostima.
Kod nas je sve ovo još uvek u začetku. Kada vlasnici obučavaju svoje kućne ljubimce za posete, kao jedan oblik terapijskog delovanja, obuka je jednostavnija i ti psi su pod nazorom vlasnika“.
„Treba gajiti veliko poštovanje prema životinjama koje svoj život posvete dobrobiti ljudi, to su radni psi , koji mali deo vremena odvajaju na svoje potrebe, oni ceo svoj život sami, bez naredbe, budno motre i paze na svoje korisnike. Ljudi im povere svoj život, to treba imati u vidu kada nažalost po ulicama vidimo toliki broj napuštenih pasa, samo pomislite kako su na bezbroj načina nekoga mogli usrećiti samo da su imali priliku“, poručuje doktorka veterine Katarina Gojković.
