Zamisli ovu scenu.Vreme ručka. Pun hotelski restoran u kome su uglavnom porodice sa decom. Skoro svako dete je ispred sebe imalo tablet i na njemu gledalo neki crtani na youtube, dok su ih roditelji hranili. Čak su i pojedini roditelji u pauzi između zalogaja za sebe i dete, gledali u svoj telefon.
Deca su bila potpuno odsutna.Verujem da bi se isto ponašala i na plaži i u sobi.Nisu bila svesna šta jedu. Samo su poput gusaka otvarala usta kada bi se kašika približila.
Moja deca, tada uzrasta pet i tri godine, zagraktaše u glas, hoćemo i mi tablete dok ručamo.Na žalost, neće moći.
Makar ne ručali. Tada smo se supruga i ja odupreli i nadvladali izazov.
Čitajući nedavno o Marshmallow test-u, setih se ove scene ponovo.Da li je “service on demand” naneo više štete nego koristi? Danas dete kada poželi da gleda crtani, roditelji mu u roku od minut ponude ispunjenje želje.
A strpljenje? A odloženo zadovoljstvo? Da li je to zauvek nestalo? Nekada se crtani film emitovao uveče u 7 i 15.
Ceo dan bi skoro čekali da pogledamo svog omiljenog junaka.Obožavali smo nedelju kada je išao dugometražni crtani film. Tarzan, gospodar džungle, mi je bio omiljen.I nije mi smetalo da sačekam sledeću nedelju da bih pogledao sledeću epizodu. Možda samo nisam znao za bolje?
Marchmallow test je jedan od zanimljivijih testova u psihologiji. Naime, u kasnim 1960-im i ranim 1970-im Walter Mischel sa Stanford Univerziteta je izveo eksperiment sa više od 500 četvorogodišnjaka.
Postavio bi poslasticu pred decu i rekao im da mogu da je pojedu odmah ili da sačekaju 15 minuta, pa će dobiti još jednu.
Manje od jedne trećine je bilo sposobno da sačeka dve poslastice. U uzrastu od 4 godine oni nisu razvili sposobnost da odlože zadovoljenje ovakvih izazovnih zahteva.
Eksperiment je dao zanimljive uvide u unutrašnje funkcionisanje motivacije i zadovoljstva i tome kako ovo može da doprinese budućem uspehu u školi i životu.
Kada su se naučnici vratili podgrupi od šezdesetak ispitanika, u njihovim četrdesetim godinama, ispostavilo se da su oni koji su odoleli izazovu i pokazali stpljenje, bili uspešniji u poslu, u sportu i generalno uspešniji i zadovoljniji.
Neki istraživači su tvrdili da je sposobnost da odlože zadovoljstvo bila prisutnija kod dece koja su dolazila iz obrazovanijih i ekonomski jačih porodica. Deca koja uspeju da razviju samokontrolu, kao i sposobnost da sačekaju na ispunjenje želje i zadovoljstvo, izrastaju u rezilijentnije odrasle osobe.
Zato je naša dužnost da im pomognemo da osnaže kod sebe sposobnost odloženog zadovoljstva. Kako?
Recimo, vežbanjem.Koristite igre ili aktivnosti koje zahtevaju strpljenje i čekanje kao što su slagalice, čekanje reda ili čekanje na svoj red za omiljeni program. Pokažite im primerom. Komunicirajte sa njima i budite im podrška u prevazilaženju izazova.
#AlexThePreacher #MarshmallowTest #SelfControl #Psyhology
Autor: Aleksandar Milinčić
