Dani sa visokom dnevnom temparaturom mogu da dovedu do zdrvstvenih tegoba dece, koje treba na vreme prepoznati. Dva su stanja koja su najčešća u vreme ekstremno visokih temperatura, sunčanica i toplotni udar, kaže za Puls Juga, primarijus dr Valentina Videnović, iz Vidval Pediatrice u Leskovcu.
Sunčanica
„Ovo stanje, poznato kao sunčanica nastaje prekomernim izlaganjem i to direktnim sunčevim zracima, pre svega glave i vrata i obično se manifestuje jakom glavoboljom i povišenom telesnom temperaturom, umorom, a kod starijih osoba može dovesti i do gubitka svesti, dok kod dece do izrazite razdražljivosti. Ukoliko je i neophodno izložiti se sunčevim zracima, taj period treba da bude što kraći, da se izbegava duži boravak, da glava bude prekrivena adektanim šeširom, kačketom ili nekom kapom.Takođe, neophodno je i da se ova područja glave i vrata povremeno rashlađuju. Prva pomoć je da se treba skloniti od sunca, da se dete istušira mlakom vodom, a neophodno je i dati mu dosta tečnosti sa češćim gutljajima“, kaže doktorka Videnović.
Toplotni udar
„Kada je toplotni udar u pitanju, ovo je nešto komplikovanije stanje. Nastaje ne samo zbog prekomernog direktonog izlaganja suncu, već i usled dejstva vlažnog i pregrejanog vazduha. Taj suv vreo ili vlažan vazduh može dovesti do toplotnog udara. To je stanje gde se telo pregreva u relativno kratkom vremenskom roku, nastaje naglo. Dolazi do enormnog porasta telesne temperature i samim tim nemogućnosti organizma, da temperaturu održi u normalnim granicama. Telesna temperatura, čak i deteta ili odrasle osobe, može da bude viša od 40 stepeni. Ovo stanje karakteriše opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, glavobolja, mučnina. Ovo su mnogo ozbiljniji znaci koje telo pokazuje u odnosu na sunčanicu. U nekim situacijama, toplotni udar može zahtevati i medicinsku intervenciju, u smislu primene infuzije i intravenskih rehidranata. Ono što je važno, trebamo da se klonimo, zajedno sa decom od naglog izlaganja vrelom vazduhu i boraviti u rashlađenim prostorijama“, kaže naša sagovornica.
Deca su posebno osetljiva na izlaganje povišenim atmosferskim tepmeraturama, posebno kada je ona preko 27 stepeni Celzijusa.Tokom boravka u otvorenom prostoru, koristiti prirodnu hladovinu, odnosno ventilaciju.
Putna apoteka za decu
„Što se tiče dece, na put treba poneti rastvore za rehidraciju, laganiju garderobu, dovoljnu količinu tečnosti. Dete treba često pojiti, obavezno treba koristiti probiotik. U slučaju povećanja telesne temperature, dati sirup za temperaturu. Potrebno je poneti i sredstva za zaštitu kože sa zaštitnim faktorima, za decu do 50. Mazanjem kože ovim preparatima mi ne sprečavamo sintezu vitamina D3, ali je neophodno zaštiti je od dejstva UV zraka. Treba poneti i kreme za alergiju, kao što je naprimer Sinopen, zatim protiv ujeda komaraca i insekata, kao i neki od sirupa za alergiju“, savetuje doktorka Videnović.
