Varoš Vučje u podnožju planine Kukavice i danas živi sa višedecenijskom slavnom prošlošću. Trenutak davnog, svetskog uzdizanja, obeležio je ovo mesto. Svojevremeni dolazak , industrijalca Laze Teokarevića dvadesetih godina prošlog veka, bio je prelomni događaj, da Vučje postane tada, deo sveta, zahvaljujući štofu koji se mogao kupiti i u evropskim prestonicama.
I danas još uvek postoje zdanja ruskog arhitekte Grigorija Samojlova, čoveka po čijoj ih je zamisli industrijalac Teokarević sagradio i po kojima je prepoznatljivo Vučje i u vremenu sadašnjem.
Tridesetih godina prošlog veka, Vučjanci su, zahvaljujući Teokareviću imali izgradjene stanove, parkove, bazen. Čuvena je bila, u samom centru varoši i vila Teokarevića, koja je sada ruinirana, ali je dobra vest, da je Grad Leskovac doneo odluku o njenom obnavljanju.
Jedan od najznačajnijih objekata izgradjen još davne 1903. godine je hidroelektrana u Vučju. Reka Vučjanka, jedan je od najznačajnijih simbola ovog kraja. Ona je i razlog izgradnji hidroelektrane, koja i danas proizvodi struju. Takođe,njena meka voda bila je ključna za dolazak i industrijalca Teokarevića.
Vučjanka je meštanima ali i mnogima iz okolnih mesta, omiljena naročito u letnjim mesecima. Ta čudesna nemirna reka zna da nabuja i podivlja, ali i da bude pitoma i krotka. Za Vučjanku su karakteristične i vodenice.
Na obroncima planine Kukavice, udaljena od centra Vučja, nalazi se Crkva rodjenja Svetog Jovana krstitelja. Tridesetih godina prošlog veka takodje ju je izgradila porodica Teokarević. Kako se veruje, na temeljima srednjevekovne svetinje.
Biser gotovo netaknute prirode, kanjon Vučjanke, svakako treba posetiti i uveriti se u lepotu predivnih predela u neposrednoj blizini Leskovca.
