Posledice izazvane previsokim temperaturama, mogu biti višestruke kod dece.Tako se mogu javiti toplotni edem i osip, grčevi, ali i sunčanica kao najopasnija komplikacija. “Termoregulacioni centar kod malih beba, odnosno dece do treće godine još uvek je u razvoju, zbog toga su kod njih reakcije brze, a ona sklona pregrejavanju. Tako da temperatura deteta od 37,2 do 37,3 može da bude znak pregrejavanja“, kaže za Puls Juga, primarijus dr Valentina Videnović iz “ Vidval Pediatrica“.
Posledice izlaganja povišenoj spoljnoj temperaturi u blažoj formi jesu toplotni edem i osip
„To su lakše tegobe i poremećaji koji samim rashlađivanjem, promenom odeće ili kupanjem u mlakoj vodi mogu da dovedu do poboljšanja.Toplotna sinkopa se takođe smatra jednim blažim poremećajem, pri čemu može da dođe i do kratkortajne malaksalosti i gubitka svesti ili razdražljivosti deteta.U ovim slučajevima treba započeti i rehidraciju i to običnom vodom, unošenjem na deset do petnaest minuta“, savetuje naša sagovornica.
Toplotni grčevi i sunčanica jesu malo teži oblici komplikacija koje mogu zadesiti decu
„Ovo jesu malo teži oblici, ali ja se nadam da na ovim vrućinama do takvih poremećaja ne bi trebalo da dođe, jer to su samo ekstremni slučajevi.Uglavnom mogu da se dese kada se boravi na otvorenim bazenima, plažama, čak i kod putovanja kolima ili boravakom u pregrejanom automobilu.To je poremećaj koji nastaje zbog prekomernog znojenja, a čak ni ono ne funkcioniše kao kod odraslih osoba.Međutim, itekako i deca znaju da izgube dosta soli i elektrolita“.
Najteža i najopasnija posledica dužeg boravka na suncu kod beba i male dece je toplotni udar
„Kao posledica se pojavljuje povišena telesna temperatura viša od 40, dete je konfuzno, iritabilno, dolazi do povraćanja i jedne opšte iscrpljenosti, kada bi zaista trebala medicinska intervencija u smislu infuzija i nadoknade tečnosti“, kaže doktorka Videnović.
Prostor u kome borave deca treba da je za desetak stepeni niži u odnosu na spoljnu temperaturu, odnosno da u sobi bude od 23 do 26 stepeni Celzijusa.
„Preventivne mere da ne dođe do bilo kakvih posledica podrazumevaju unos tečnosti da se detetu daje ne samo kada ono oseti žeđ, dakle nešto više nego što bi trebalo. Potrebno je davati blago rashlađenu tečnost, vodu koja je na sobnoj temperaturi, ne bi baš trebalo iz frižidera, a deca mogu da jedu i sladoled. U slučajevima komlikacija, potreban je i unos elektrolita i slanih rastvora, poput supe. Boravak treba da bude u rashlađenim prostorijama, hladovini, ali ne u spoljnoj sredini.Treba izbegavati period od 10 kada su već visoke temperature, do 18, 19 sati uveče.Laganije oblačenje, odećom od prirodnih materijala“.
Doktorka Videnović naglašava da su deca koja sišu,odnosno bebe u prvoj godini života najzaštićenije i da je dobro da majke češće doje. Bebe svoju žeđ nadoknađuju tako što češće traže podoj i tečnost im nije neophodna u toj meri, ali se ipak savetuje pojenje do šestog meseca.
