Kako to izgleda kada se dešava svesna zloupotreba pozicije žrtve da bi se izbegla odgovornost i zadržala kontrola nad narativom. Ovaj mehanizam možda izgleda neprimetno, čak i opravdano, sve dok ne shvatiš koliko daleko idu posledice takvog izbora, ne samo po tvoju reputaciju, već i po tvoju sposobnost da zaista rasteš i gradiš iskrene veze sa drugima, kaže Vanja Košutić, doktor matematike i klinički psiholog.
Kada preuzmeš ulogu povređene strane, otvaraš vrata sažaljenju, pažnji i opravdanju
Dok drugi usmeravaju energiju na tvoju priču o nepravdi, tvoj ego je zaštićen, a tvoja greška ostaje u senci. Upravo ta senka štiti tebe od suočavanja sa sopstvenim postupcima, ali istovremeno baca dug aranžman neizvesnosti i nepovjerenja u odnose koje gradiš. Svaki put kada ponoviš da je “sve protiv tebe”, ti biraš komfornu zonu u kojoj nisi ti taj koji snosi posledice, već okolnosti i ljudi oko tebe. Ta zona je zapravo pasivni zatvor, jer te sprečava da preuzmeš aktivnu ulogu u svom životu i preuzmeš odgovornost za svoje odluke.
Iako se pozicija žrtve često veže za emociju i ranjivost, ovde je reč o svesnom izboru taktike, o sofisticiranoj igri moći u kojoj tvoja “slabost” postaje instrument manipulacije
U trenucima kad bi iskreno priznao/la grešku, ti zanemaruješ taj impuls i umesto toga pojačavaš ton svoje povređenosti. Svaka nova priča o nepravdi okružuje te zaštitnim mehurićem saosećanja, dok pravi uzrok problema ostaje neadresiran. To nije samo bekstvo od krivice, to je održavanje statusa quo u kojem ti upravljaš narativom.
Međutim, taj privid moći je varljiv
Dugoročno, ljudi prepoznaju obrasce izbegavanja i gube poverenje. Veze se troše jer se ne radi o stvarnoj ranjivosti koja traži podršku, već o mehanizmu koji iscrpljuje one koji žele da pomognu. Svaki neiskreni vapaj za razumevanjem ostavlja trag nerazrešenih tenzija, a tablo tvoje emotivne pozornosti postaje mesto gde se gomilaju tihi računi nezadovoljstva. Umesto da gradiš mostove iskrenošću, ti stvaraš iluzorne veze zasnovane na lažnoj brizi za tvoj “bol”.
Prava promena počinje u trenutku kad odlučiš da si umoran/na od beskrajnih opravdanja i da želiš drugačije
Tad se prvi put pojavljuje autentična snaga, hrabrost da prihvatiš sopstvenu odgovornost, bez prebacivanja krivice na druge. To je trenutak kad se svet oko tebe menja, jer ljudi osećaju razliku između manipulacije i istinske iskrenosti. Tada tvoja greška postaje polazište za rast, a ne za sticanje lažne prednosti. Tvoj glas više ne zavisi od tuđeg sažaljenja, već od poštovanja koje si zaslužio/la svojim delima.
Kada se oslobodiš pozicije žrtve, otkrivaš novu dimenziju svoje ličnosti. Postaješ neko ko ne beži od sopstvenih slabosti, već ih koristi kao odskočnu dasku za razvoj. Učiš da greška nije kraj priče, već početak dubljeg razumevanja sebe i drugih. Tvoja autentičnost postaje magnet za istinske veze, a tvoja sposobnost da preuzmeš odgovornost postaje tvoja najveća snaga.
Autor: Vanja Košutić, doktor matematike i klinički psiholog
Psihologija je moćna. Odličan, poučan tekst.